-Ma
znaš njega, ali nije ni važno!
-Kako
nije važno, ako ga znam?
-Nije
bitan on, nego ona.
-Koja
sad ona?
-Njegova
komšinica, drugarica.
-Al
si ga zapetljao! Jel komšinica ili drugarica?
-On
bi da mu bude drugarica, komšinica je svakako.
-Pa
dobro, neka bude šta hoće! Šta ti imaš sa tim?
-Ja?
Ništa! Samo onako, pričam ti...
-Daj
neku drugu temu.
-Šta
drugo? Neću valjda o pijaci pričati!? Ovo je svežije od voća...
-Ma
ti si brate, jedna obična alapača! Samo snimaš, gde, ko, šta...
-Naravno
da snimam. Prosto se nameće. Mora neko da zabeleži. Greota da niko ne vidi.
-Šta
da neko vidi, kad nema ništa?
-Otkud
ti znaš da nema ništa?
-Pa
sam si rekao da želi da mu bude drugarica! Znači da još želi, ali nije.
-Ih,
šta se tu moglo desiti, a da ja nisam video...
-Teško
da se nešto moglo desiti, a da ti to nisi video!
-Al
si ti neki džangrizavko! Ja ti lepo sve ispričam, a ti udri po meni!
-Čekaj
sad! Nisi završio. Hoće li mu komšinica biti i drugarica?
-A,
sad te interesuje! Ne želim da se šunjam u tuđe!
-Ma,
daj reci mi, što si takav!?
-Ok. Ali, molim te! ovo samo tebi pričam...
Dopisnik
iz Džepova Snova:
Branislav
Makljenović