уторак, 18. јануар 2022.

Prikradanje

 





Slušam te kako dišeš,
Tiho, polako, vrlo duboko.
Novu stranicu grudima pišeš,
Prvi redovi su gore, visoko.
Volim taj ritam, poluotvorene usne,
Vazduh srčeš, kao da nema više.
Prikradam ti se u nemirne sne,
Na prstima, lagano, ne mogu tiše.
Na pauzi ti ulazim u snove,
Kad su na granici sa javom.
Provučem se kroz otvore nove,
I tamo se razbaškarim glavom.
Ubrzo se pluća zagrle, stope,
I oba srca postaju jedno.
Ubrzo i ti se u mene pope,
Tada sve postaje svejedno.
Slušam te kako dišeš...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

петак, 14. јануар 2022.

Mrak je







Slušam svoje disanje.
Prozor mi žmirka svetlom.

Kroz njega grad ne dopire,
Samo slutim zgrade preko ulice.

Decembar definitivno odlazi,
Dok nam svi prete novom godinom.

Januar prilazi sav narogušen.
Ne prija mu tolika doza odgovornosti.

Kako povesti nekoga za ruku u bolji život.
Kako pružiti nadu, nekome ko više ne veruje.
Kako dati odgovor na gomile pitanja.

Zašto ne poslati sve dođavola
I otići u prvu kafanu, pijući svoju nagradu
Ili polokati halapljivo tek vidljivu kaznu.

Žmirka mi neki plamen u očima.

Mrak je.

Pokušavam da ga ugasim trljanjem,
Pre nego se sretnem sa nagoveštajem
Ozeblog svitanja, punog jarkog čemera,
Izbrazdanog dubokim linijama bora,
Tim kanjonima usečenim po čelu,
Na glavi vreloj kao pritvorena vrata šporeta.

Mrak je.

Slušam svoje disanje. 

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

понедељак, 3. јануар 2022.

Ravnodušnost





Uvukla se u sve pore,
Mlako teče kroz vene.
Postaje sve gore i gore,
Oko u oko bez sjaja blene.
Prolaze ljudi kraj tuđih sijena,
Ne vide , ne čuju i ne žele ništa.
Samo raste ta gomila lijena,
Poput zagnojenog, ogromnog prišta.
Padaju glave, smrt kosi svuda,
Bolest se uznosi, planetom vlada.
Gospođo ravnodušnost, izvolite ovuda,
Okrenite ovdje glavu, odmah, sada.
Brat ti je pao, pokušava da ustane,
Zašto baš ti da mu pomogneš?
Okreni glavu, pusti ga neka odustane,
Možeš sigurno za to snage da smogneš.
Zašto bi se osvrtao na nečiji plač, tugu,
Kad imaš sve, zašto biti u crnini, rušan?
Zašto bi pomogao nekom, pa i drugu,
Kad je mnogo lakše biti ravnodušan.
Sve se neke spodobe oko nogu pletu,
Bože, kako smaraju ti živi ljudi!
Ravnodušnost se razlila po ovome svijetu,
Prođi pokraj mene i ravnodušan budi.
Okreni glavu...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

уторак, 28. децембар 2021.

Usna






Usna skoro tvoju dodiruje
I…samo u jednu ivicu takne.
Kao kad hrčak izviruje,
A od straha se ne pomakne.
Usna, nadošla, puna soka,
Mojoj pomaže da nađem brid.
Prići ću ti, provalijo duboka,
Malo prije nego napraviš zid.
Usna, dotaknuta prstom,
Već biježi u neizbježan grijeh.
Spojena sa mojom vrstom,
Jedna drugoj su kovački mijeh.
Lice ti ovlaš moje okrznu,
Dlačicama, mekim ko vuna.
I kosa, kao mahovina se drznu,
I mojoj koži postade pobuna.
Ne pokrećem ruke,a ni sebe,
Sve se ukočilo, u pokretu stalo.
Ne vidim ništa, pa ni tebe,
Samo te usnom...ljubim malo.

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

четвртак, 23. децембар 2021.

Svrati





Svrati na kratko ove noći,
Da je malo osvijetliš.
Ja do tebe ne mogu doći,
Svrati, ako me se sjetiš.
Gledali bi svijeću kako gori,
Ili zurili u zamrljani zid.
I neka se oko sa tvojim bori,
Dok potpuno ne potamni vid.
Govorio bih razne riječi,
Možda bih bio i jako prost.
Može li to da nas izliječi,
Da ne srušimo ovaj most.
Svrati, tu sam do jutra,
Neka te donese vjetar jak.
Dođi, nemoj čekati sutra,
Jer onda će me pojesti mrak.
Svrati...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

четвртак, 16. децембар 2021.

Noć iz koje je pobegao san





Iz sećanja izranjaju neki likovi,
Puni brige u prekornom pogledu.

Ljubav i naklonost su isceđene.
Sreća se prosula pred nogama,
Ali nema nikog da je prepozna.

Uvredljiva reč se ogrešila o ponos.
U mirnim očima narasta sramota.

U nestvarno bliskom vremenu,
Dobijam sebe za iskrenog druga.

Sve što je bilo, kao da nikad nije.
Detinjstvo grize bačenu udicu.

Slike i glasovi poznatih, zaboravljenih,
Plivaju jakom maticom, uzvodno.
Noći bez sna začuđuju snagom.

Svest se zaklanja iza nabujale duše.
Iz zamračenog bola izlazi nemir.

Mučenje je završna faza kroz koju,
Istina oblači čistu uniformu straha.
Odzvanjaju glasovi bez gospodara.

Telo i misli se hrvu u vrtlogu,
Dok iznenađeni okovi pucaju...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović


уторак, 7. децембар 2021.

www.nebesa

 





Moram da idem svojoj kući,
Gore na Ravan, pod krušku.
Vratiću se, neki vijek idući,
Da kažem neku riječ, mušku!
Idem gore, nebo me vuče.
Spaja sa planinom i šumom.
Idem da me vjetar istuče!
Da se nađem sa svojim umom.
Kad se sretnemo um i ja,
Složićemo se dole, napokon!
U mraku ništa više ne sija.
To dole, dobili smo na poklon.
Kad se sretnemo, život gasne,
U to malo zemlje sve stane.
Poruke voljenim ljudima kasne!
Kad umreš, nekom će da svane!
Kucaj na adresu, www.nebesa.
Boraviću gore, malo duže.
U epicentru ličnog zemljotresa.
Jedući trnje sa uvele ruže.

www.nebesa...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović