петак, 12. август 2022.

Sinoć sam te sreo

 



Sinoć sam te sreo

Negdje ispod zvijezde

 

Htjedoh ti nešto reći

Ali riječ neće napolje.

 

Malo sam se smeo,

Htjedoh ti presjeći put

 

Prići i dodirnuti rame

Zarežati neku banalnu nježnost

 

Ne rekoh ništa

Nisam te ni dotakao

 

Zapahnut mirisom prošlosti

Produžih negdje dalje

 

Bolje je kad idem dalje

Jer sve te vatre me oprlje

 

Neki drugi put kad te sretnem

Ispod neke druge zvijezde

 

Biću odlučan da ti opet priđem

I da padnem sa tobom

I sa tvojom zvijezdom padalicom


Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

 

уторак, 9. август 2022.

Pas sa očima tužnog konja




Stajala si nesigurno

Na četiri vrlo tanke noge


Glave pomalo oborene

Sa pogledom u moje patike


Pas sa očima tužnog konja

Riđe dlake i mršavog, drhtavog tela


Prišla si  stidljivo, vrteći repom

Podigla pogled na trenutak

Kao da želiš nešto reći


Da li ćeš ti negde da me odvedeš

Treba li da pitam mamu


Mogu li da se pozdravim sa braćom

To su ova dvojica, šćućurena u ćošku


Hoćeš li biti dobar prema meni

Malo me je strah


Uzmi  me u krilo

Da, tako je bolje

Oprosti što drhtim

Proći će


Ti si sigurno dobar

Znam, osećam to 


Ipak me je strah

Gleda me mama

Eno ga i tata

Laju i gunđaju


Ti si sigurno dobar

Zagrli me jako


Plašim se mnogo

Bez obzira što si ti

Izgleda dobar čovek


Da, da, pomazi me

Počeši me po glavi

To me malo smiruje


Znam da me vodiš

U neku tvoju kućicu

I da ćeš biti dobar prema meni


Ali me je strah i drhtim

Zato me jako, jako zagrli

I ne brini

Proći će to...


Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović



субота, 6. август 2022.

Još samo ovo...

 




Još samo ovo da ti kažem

Mogu i na uho, ispod kose.

 

Da mi jako nedostaješ

Ali, to je tako izlizano

 

Malo ću  da te slažem

Dok par kapi klizi na usnu

 

Koju zubima tetoviram

Kao otvorenu školjku

 

Liječio bih ti taj rejon

Opkolio bih tu čitavu regiju

 

I kad pomisliš da nema više

Ima me svuda u okruženju

 

Ima me kao neizliječive bolesti

Napadam iz svih oružja

 

Jer sam potpuno svjestan

Da nema povlačenja

 

Tako napadnutu, okupiranu

Ubrao bih te poput pečurke

 

I zaspao sa idiotskim osmjehom

Sretno otrovanog zombija

 

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

 



 

 

среда, 20. јул 2022.

Ma neka te gaze






Ništa ili sve- više nije dilema
Jasni su odgovori na- zašto
Kuda- to je već stvar pokreta

Kad te neka šaka zgrabi za želudac
I steže, gužva ga i cijedi
A ti ne možeš ništa
Osim da vičeš

Da vičeš!
Da vičeš i urlaš!

Jer te stežu!
Jer te mrve!
Jer te gaze!

Neka te stežu
Ma neka te gaze
Neka te mrve

Ako ne možeš ništa
Jebi se!

Nastavi da vičeš... 

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović


понедељак, 11. јул 2022.

U ćošku prljavog ringa

 



U ruci mi je kamen


Ako ga bacim

Pašće nekome na glavu


Bolje je da ga zdrobim

Jer ionako bijesni

Neki talas u venama


Valjda odraz skupljenog

Otrovnog tovara

Vrijednog milion 

Uzdaha nad propuštenim

Nad neiskazanim

Nepreboljenim, a duboko

Zasijanim jadom

Što se zove mora


Bilo da je noć 

Ili predugačak dan

Sve se skupilo

U ćošak prljavog ringa

I čeka da sudija svira kraj

Ili da padne napokon

Taj završni udarac


Nokaut je tako važna

Pojava u trenutku odluke


Možda ipak da sačekam

Još jedan ples


Da ga odigram bez stajanja

Sve dok se ne zavrti svijet

I glava ne mogne da pogodi

Tijelo koje upija vazduh

Lijepljiv od hladnog znoja

Što teče preko kože

Odavno izbledjele od upotrebe


Samo još ovaj ples


Da se saviju koljena 

U ludačkom ritmu

Da kičma puca od naglog okreta


Možda je to jedino 

Što ćeš čuti na kraju 

Ovog besmislenog dana


Dok krckaju kosti

Izdajice  tijela

Dobro je da dopire

Bilo kakav zvuk

Do bilo koga 

Ko čuje tu  muziku

I poželi plesati

Zajedno sa mnom...


Dopisnik iz Džepov Snova:

Branislav Makljenović


уторак, 14. јун 2022.

Tražim te i ti to znaš, bleso

                                               

среда, 8. јун 2022.

Prosuti sjaj

 





Kako da ti priđem, a da ne znaš
Kako da doprem do tog ludila

Vrhovi prstiju ti dodiruju sijenku
Pod nekim vrhovima se budiš
Kako da ti dođem od uha do oka
Hajde, pogledaj u taj prosuti sjaj

Vidiš li me ili sam zakopan duboko
Vulkan ti curi iz usijane glave
Opet sam na putu. Samo se osvrni
Život je upotrebio jake pesnice

Bjesomučni udarci u isto mjesto.
Duboke rane krpim asfaltom
Ne bih ja da te dotaknem
Ne bih ništa da ti činim

Možda samo da te pogledam
Dok nestaješ iza prvog okreta glave
Vidiš li da od mene otpadaju komadi
I da sve se po rubovima odšiva

Ćutim kao zaliven, bez kapi pljuvačke
Da li i ovu noć zajahah bez uzde...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović