среда, 28. фебруар 2024.

Ime ovog vremena






Stavih ruku u džep

Bio je pun zvijezda

U grlu mi je krik
U oku blijesak
U nosu miris drveća

Otvorih vrata
Ali tamo nema ničega

Budi miran
Soba je mračna

Ne vide se prvi redovi
Stepenica što dopiru do mjeseca

Ne vidi se ni ožiljak od ujeda
Tek probuđene zvijeri
Ostavljen na desnoj ruci
Da čeka neke bolje dane

Nikad više neću tako jako ćutati
Hodati po žici
Držeći  isplažen jezik
Koji se lijepi za stomak
Kao uštogljena kravata

Sjajne slike odlaze negdje
Skidam sa lica ukočen osmjeh

Večeras  sve sjenke igraju na travi
Kroz rešetke se nazire jutro
Koje tako sporo nadolazi

Teško je hrvanje dana i noći
Žica se njiše kao klatno

U cik zore ću ugasiti svijeću
Jer nisam našao ime
Zapisano  na crnom prozoru

Ime ovog vremena
Koje prosto ne mogu podnijeti
Teret koji mi nadjačava snagu

Dok se teškim korakom
Penjem uz stepenice
Prosipajući zvijezde
Iz džepova umirućih snova...
 

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

четвртак, 8. фебруар 2024.

Igra vodenih perli




Igra vodenih perli
Pravi vlažan trag

Lice iskusno sakrivaš
Dok oči sijevaju
Iza tamnih podočnjaka

Pitam se zašto ne odeš
Ne nestaneš, kad već
Odavno te nema

Osim jedne tanke slutnje
Tog nejednakog traga
Sasvim nekoliko kapi
Što su ti ispale, otkinule se

Tih par bisera
Par malih ogledala duše
Slomljene, iscrpljene, zgažene

Zašto još stojiš tu kao kamen
Odbačena od stijene
Na kojoj si sjedila sama

Sama sa sobom
Ranjiva, razgolićena, u svijetu
Kroz koji maršira neki polusvijet

Čekaš li da boje
U carstvu iluzija brzo izblijede

I da te povuče zvijezda repatica
Slobodnim padom u džep
Jednog starog kaputa

Prišivenog na brzinu
Samo za tvoje vodene perle

Za te tanke tragove slutnje
U kojima si nestala cijela... 

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

среда, 17. јануар 2024.

Ovo samo tebi pričam

 


 


-Ma znaš njega, ali nije ni važno!

-Kako nije važno, ako ga znam?

-Nije bitan on, nego ona.

-Koja sad ona?

-Njegova komšinica, drugarica.

-Al si ga zapetljao! Jel komšinica ili drugarica?

-On bi da mu bude drugarica, komšinica je svakako.

-Pa dobro, neka bude šta hoće! Šta ti imaš sa tim?

-Ja? Ništa! Samo onako, pričam ti...

-Daj neku drugu temu.

-Šta drugo? Neću valjda o pijaci pričati!? Ovo je svežije od voća...

-Ma ti si brate, jedna obična alapača! Samo snimaš, gde, ko, šta...

-Naravno da snimam. Prosto se nameće. Mora neko da zabeleži. Greota da niko ne vidi.

-Šta da neko vidi, kad nema ništa?

-Otkud ti znaš da nema ništa?

-Pa sam si rekao da želi da mu bude drugarica! Znači da još želi, ali nije.

-Ih, šta se tu moglo desiti, a da ja nisam video...

-Teško da se nešto moglo desiti, a da ti to nisi video!

-Al si ti neki džangrizavko! Ja ti lepo sve ispričam, a ti udri po meni!

-Čekaj sad! Nisi završio. Hoće li mu komšinica biti i drugarica?

-A, sad te interesuje! Ne želim da se šunjam u tuđe!

-Ma, daj reci mi, što si takav!?

-Ok. Ali, molim te! ovo samo tebi pričam...

 

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

четвртак, 11. јануар 2024.

Vrijeme je za tišinu

 




Osjećam sve lažno

Dok se zima prikrada kroz prozor


U pogledu je zakucana sjeta


Gomila riječi mi ne znači ništa

Osim neizrecive buke


Vrijeme je za tišinu

Ali nema na šta da se lijepi


Nema više heroja

Koji će skočiti sa krova

Predivne kuće od pijeska

I poletjeti u dan

Takav kakav je


Koji će srušiti  sve ograde

Bacajući iskre ljepote

Koje mogu stati u ovaj dan


U ovaj dan, na oko prazan

Sve dok ponovo

Ne pogledam kroz prozor

I vidim da to nije ništa naročito

Što vidim u ovom danu


Ali je to sve što mi treba

To je moje sklonište

To je moje sve


Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

петак, 29. децембар 2023.

Noć u poderotini duše

 



Zastadoh na usamljenom mjestu

Oslonih se na račvasto drvo
Držeći glavu zabačenu udobno
Okrenutu ka gomili zvijezda

Puštajući da mi blistaju u očima
Dok mir nepokretne noći
Obuzima svaki nerv
Po cjelokupnoj  njegovoj dužini

Hladno je i mraz grize oštrim zubima

Tračak svijetlosti formira neviđena lica

Sivilo istoka šalje nagovještaj sunca

Bjekstvo iz nadolazećih misli
Trenutna je želja

Glasovi u glavi se stišavaju
Dok se čvrće pripijam uz stablo
Izbacujući suvišni dah iz pluća

Smirujući bučni otkucaj srca
Beonjače se nadigravaju sa zorom

Zgrčenim prstima prelazim
Preko grubih talasa kore drveta
Sve do čvrstog stezanja 

Ujedno se uvijajući u drhtavo
Ćebe neodoljivog svitanja
Od kojeg se mrak sanjivo povlačio

U poderotine duše
Koja je tiho ječala

Kroz izlizane dihtung gumice
Osjećajući tiho umiranje zvijezda... 

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

уторак, 12. децембар 2023.

Ako pogneš glavu






Ako pogneš glavu

Pod čizmom pravljenom da zgazi


Očekuj pogrebnu slavu

Dok te saleću oholi vrazi


Ispravi se


Pogledaj pravo i reci

Oštro u lice samom sebi


Ostavi bar dostojanstvo svojoj deci

Poslednju srećku za kraj ogrebi


Ćutiš dok te gaze

Sa usana ni jedno slovo


Đavoljim rukama te maze

Dok trpiš, sustiže te ovo


Izađi i hodaj kao čovek

Prave  kičme i dignute glave


Ne daj da zlo traje dovek

Ne daj da zemlju bahato dave 


Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

уторак, 5. децембар 2023.

Zadah vučije jazbine






Zastadoh u pokretu

Osetih kako me seče oštro

Zadah vučije jazbine


Dodir krzna i kože  me uništava

Razum se skupio u prolaz

Zauzdan bijes klizi niz zid


Mahnita uvrijeđenost stoji sama

Nepokretna, kruta

Puna teškog očaja


Prsti ne puštaju kvaku

Na vratima koja ništa ne otvaraju

Osim te slinave agonije

I nevještog pokušaja skrivanja bola


Stvarnost je osokoljena maštom

Probudi se!


Svijet je odsutan

Napolju nema ničega

Što bi sagradilo povjerenje

Da se predam  inkvizitoru duše

Neka na njoj napravi duboku poderotinu


Pa da jedan san

Ostavi smrdljivi trag života

Na cipelama nedostatka hrabrosti


Bježim, a stvarnost mi je za petama

Bježim, a zima me kupuje od jeseni


Na vratima zakržljalih nadanja

Prsti ne puštaju kvaku.. 

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović