Ostaci septembra
Padaju u krpama
Kao mnogo
Izgovorenih laži
Kraljica magle
Hoda kroz jesen
Na horizontu
Se ogledaju vrhovi
Beličastim sjajem
Slute zimu
U zubima
Nosim zalogaj
Sunca
Jezik držim
Sakriven
Duboko u suvom
Grlu
Privlačiš se polako
Nevidljiva i nema
Tragovi svetla
Nestaju u mraku
Verujem da znaš
Otvoriti vrata
U koja si odavno
Zakucala hrpu
Eksera
Prozor sluti
Kišu
Ne prilazi
Nastavi tamo
Gde još uvek
Postoji razlog
Da se privlačiš
Polako
Pipajući u mrklom
Mraku...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Čvrsta stena
Gromada
Kao planina
Dotiče nebo
Zemlju gazi
Sigurnim korakom
Ptice osluškuje u prolazu
Čitav svet
Nosi na leđima
Svet oslikan životom
Teškim
Neukrotivim
Ruke nejake
A jake
Dlanovi kao svila
Omekšali od godina
Stidljivi osmeh devojčice
Uhvaćene u pisanju
Spomenara
Bezazlen pogled
Otvorena priča
O čudima
Jednostavnog postojanja
Majka
Željna poziva
Željna izgovorene reči
Zagrljaja
Blagog stiska ruke
Od kojeg zasija lice
Topeći duboke bore
Preko istanjene kože
Telefon zvoni
Uzalud
Majka spava
Jednom će se probuditi
Na tren
Samo da vidi
Ko joj zvoni
Neka senka se provlači
Kroz prozor
Duša gleda
U džepovima snova
Zvezde sijaju
Dok
Majka spava...
Dopisnik iz Depova Snova:
Branislav Makljenović
Pola pet. Đina je budna. Grebe po vratima.
-Đina, dobro je! Spavamo još malo.
Petnaest do pet. Đina grebe.
-Đina, dosta! Spavamo!
Pet sati. Medo laje. Komšinica ide na posao. Medo laje. Đina grebe.
Ustajem. Otvaram vrata. Đina istrčava. Idem u toalet. Vraćam se u krevet. Zaspao kratko.
Meda laje besomučno. Neizdrž za uši. Ustajem. Izađem. Medo se provukao i zaglavio ispod ograde. Oslobađam ga i prebacujem preko. Težak. Udebljao se.
Vraćam se i odlazim pod tuš. Hladna voda rasanjuje. Ok. Nameštam krevet. Provirim napolje. Ne verujem! Meda je opet prešao ispod ograde. Ne laje. Leži i gleda me. Skinem ogrlicu i pustim ga. Odskakutao je prema Đini. Ona ga gleda nezainteresovano. Pravi se nevešta.
Meda protrčao dvorištem. Obišao parohiju. Nešto kasnije videh ga ispred kapije. Leži i čeka. Otvaram. Prebacujem ga. Gleda me nemo. Odlazi u svoju kućicu. Već je jako vruće.
Đina grebe. Hoće da uđe. Vreme je za doručak. Granule i narezak.
Kuvam kafu. Počeo je dan...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Samo da ti kažem
Nema me
Nestao sam
Negde duboko zakopan
I ne pomišljam
Da se pronađem
Odkopam
Propuštam kroz prste
Gomilu peska
Rasipam ga oholo
Uobraženo mislim
Da mu nema kraja
Kao što vetar
Večito plovi
Kroz kanjone
Vekovima zidanih
Uspomena
Usporio sam
Ovaj dan
Da bi mogao
Usporeno sanjati
I hodati nekim
Mestima
Kroz koje si
Odavno prošla
Ostavila trag
Neke poznate pesme
Nešto što se ne peva
Nego vrišti
Dok glas ne pukne
Samo da ti kažem
Usporio sam
Ovaj dan
Da stigneš stopalom
Zgaziti moje šake
Ove zgrčene prste
Dok prebiraju
Po ukletom klaviru
Zaboravio sam
Koji broj obuće nosiš
Ali se dobro sećam
Kako ludo boli
Kada posle ruke
Zgaziš i srce
Taj organ prepun
Krvi i poverenja
Nema me
Nestao sam
Negde duboko
Zakopan...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Prosut po zemlji
Kao šareni pesak
Ugažen tragovima vremena
Iz kojeg je ponikao
Skroman žbun lavande
Voda se igra
Sa kožom stopala
Noge vuku
Teret vekova
Poraz crpi sjaj
Oči su suve
Čarolija života
Steže obruč
Ličnost je
Izbrisana gumicom
Hladnoća obuzima
Čak i zvezde
Neuredno prosute
Po nebeskim uvalama
Prodoran glas
Seče kao nož
Lice je nestalo
U dubokim očnim dupljama
Mlazevi svetlosti
Pišu neke reči
Tupe od
Komplikovanog življenja
Neka pustoš
Klizi niz zid
Hvatajući čvrstim stiskom
Uzvišenu sujetu...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
