Predozirani vremenom

Udarac praznine

Odbacio me daleko

Krajnje granice

Crtaju putanju

Nebeske linije

Izbledele od

Suvišne upotrebe

Navikneš se na sve

Na bezlično i sivo

Na kante za đubre

Umesto ošišanih glava

Sprženih plamenom

Nekih davnih želja

Njušim vonj

Nadolazećeg dana

U kojem pluta logika

Kao mrtva riba

Na površini 

Otrovane reke

Vidim blistavo lice

Jarko osvetljene ulice

Na uglu stoji 

Ogoljena ličnost

Hrabro briše tragove

Drhtave neurotičnosti

Zamrla tišina

Klizi niz kičmu

Pojam o vremenu

Gubi se u očima

Beskraj je pokriven

Izmaglicom uspomena

Bledo kolebanje

Ispod maske sećanja

Neko je zalutao

U neprozirnu tamu zaborava...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Košulja mraka

Kasno je

Noć mi pritiska leđa

Hladan zrak

Smiruje misli

Svetlucaju kazaljke

Na stolnom satu

Sedim pored sebe

Ne osvrćem se

I iza leđa sam

Noć tvrdoglavo

Vuče tminu

U susret svitanju

Koje ne preza

Da ubaci u borbu

Sva raspoloživa svetla

Košulja mraka

Ostaje bez rukava

Pucaju i dugmad

Tamna zavesa je skinuta

Golub pismonoša

Kreće na put...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Kamena nizbrdica

Beskrajni govori

Izmišljene priče

Duboka sjajna forma

Budalastih likova

Genijalno ludilo

Grubog sagovornika

Rasadnik dosade

Potpuni gnjavator

Vulgarna doza čoveka

Skupocena jeza

Niz kičmu

Sablasna pojava

Lošeg popodneva

Podbulo lice

Poznate crte

Tihi plač u mraku

Obrisane suze

Sa belog obraza

Ulica proštepana svetlima

Zalazak sunca

Preko kovrdžavih planina

Zrikavci pevaju

Nepristojne pesme

Dan se sakrio

U široke rukave

Jedne iznošene

Ludačke košulje

Noć se spušta lagano

Kamenom nizbrdicom

Nažuljane misli

Naglo skočiše

Kroz poluotvoren prozor

Besmislica razdvaja

Skupljene obrve

Ispod očnih kapaka

Vuče se mesečina...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Pristojni ljudi

Pristojni ljudi 

Ćutljivi i hladni

Novi susreti i

Želja za životom

Opaka dosada i

Pokvarenost sveta

Prezir i greh do

Lake pobede

Podgrejana radoznalost i

Prokletstvo dokolice

Zavodljivost tihe večeri

I izgubljena svetla

Slučajne obmane i

Sever na kompasu

Mrazevi na beloj zemlji

I zaborav u osmehu

Utišano jutro i

Magla zakačena o drveće

Zatvorene oči 

Pod senkom obrva

Težak i zamoran san

I lice bledo od straha

Dugački hodnici 

Bez najave izlaza

Početak i kraj dok

Lavirint kezi zube

A tuga daje sebi

Večiti pomen

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Tragovi zuba

Ispijena lica

Brišu prašinu

Sa jeftinih izloga

Gomila gazi

Ugaženi asfalt

Spuštenih noseva

Sa večitim uzdahom

U potrazi za pljuvačkom

Pljujući to malo života

Sve dok ne saznaju

Da dolazi vreme 

Potpune prolaznosti

Ko je kriv za tragove zuba

Na dršci revolvera

Strah od smrti

Smrdi iz cevi

Na stolu još tri metka

Uredno složena

Dok utrobu kida

Nadolazeće svitanje

I svetlost koju zabada

Direktno u slepočnice

Hirurški precizno

Ne nišaneći

Stavljam slane obloge

Na zaoštrene snove

Gledajući kamen spoticanja

Kako se kotrlja

Bačen ljutitom rukom

Prstima koji bride

Od predugog ustezanja

Nije to u redu

Ne, ne

Nije u redu

Voda za kafu vri

Metak je u cevi

Strah se lepi po zidu

Nije u redu...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Lica uzorana brigama

Miris prosečnosti

Dopire do hladnog

Dodira razočarenja

Likovi pod kapama

Brane se od sjaja

Tek rođenog dana

Pokrivajući telo kaputom

Punim tajnih odaja

Pogled uperen u vrhove

Pohabanih cipela

Govori reči

Nikad izgovorene

Uši navikle na buku

Osećaju se loše

Pod slojem prašnjave tišine

Notorne izbeglice

Iz realnosti

Serijski migranti 

Iz emotivnih kriza

Lica uzorana brigama

Duboke brazde

Mračnih misli

Potpuni nesklad

Između juče i sutra

Lomi se parazitska veza

Sa ovim nesnosnim danas...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Zašto stojiš sama

Glava mi je pod kapom

Nebo se igra bojama

Zašto stojiš sama

Dođi da vidiš 

Šta je to tama

I kuda ide ovaj  svet

Vidiš li put

Bez svetla

Uzmi me za ruku

Lakše ćemo proći

Neka kiša opere 

Tragove naših grešaka

Hajde

Požuri

Idemo

Vreme je

Svi su došli

Pokazuju zube

Ali, šta se to nas tiče

Hajde kreni 

Krupnim koracima

Poželi nešto

Budi skromna

Šapni mi na uvo

Da ti zamotam 

Ceo svet

Da ga poneseš

Da ga odneseš

Negde na sigurno

Negde na neko mesto

Neko tiho mesto

Gde nema

Ničeg osim

Jednog raštimanog klavira

I glasa kojim pozivaš

Ostatak sveta na predaju

Dođi da vidiš

Kako pliva mrak

Okrenut leđima

Dovoljan sam sebi

Nesvestan nas

Gust kao džem

Od šljiva ranjača

Dođi da vidiš

Dođi

Zašto stojiš sama...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović