Kraljica magle

Ostaci septembra 

Padaju u krpama

Kao mnogo 

Izgovorenih laži

Kraljica magle

Hoda kroz jesen

Na horizontu 

Se ogledaju vrhovi

Beličastim sjajem 

Slute zimu

U zubima 

Nosim zalogaj

Sunca

Jezik držim 

Sakriven

Duboko u suvom 

Grlu

Privlačiš se polako

Nevidljiva i nema

Tragovi svetla

Nestaju u mraku

Verujem da znaš

Otvoriti vrata

U koja si odavno

Zakucala hrpu

 Eksera

Prozor sluti

 Kišu

Ne prilazi

Nastavi  tamo

Gde još uvek

Postoji razlog

Da se privlačiš

 Polako

Pipajući u mrklom

 Mraku...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Majka spava

 

Čvrsta stena

Gromada

Kao planina

Dotiče nebo

Zemlju gazi 

Sigurnim korakom

Ptice osluškuje u prolazu

Čitav svet

Nosi na leđima

Svet oslikan životom

Teškim

Neukrotivim

Ruke nejake

A jake

Dlanovi kao svila

Omekšali od godina

Stidljivi osmeh devojčice

Uhvaćene u pisanju 

Spomenara

Bezazlen pogled

Otvorena priča

O čudima

Jednostavnog postojanja

Majka

Željna poziva

Željna izgovorene reči

Zagrljaja

Blagog stiska ruke

Od kojeg zasija lice

Topeći duboke bore

Preko istanjene kože

Telefon zvoni

Uzalud

Majka spava

Jednom će se probuditi

Na tren

Samo da vidi

Ko joj  zvoni

Neka senka se provlači

Kroz prozor 

Duša gleda

U džepovima snova

Zvezde sijaju

Dok

Majka spava...

Dopisnik iz Depova Snova:

Branislav Makljenović

Sjeta

Nešto mi misao razvlači

Nešto tiho, kao da je sjeta

Kao da mi sa jutra noć svlači

Kao da sam na kraju svijeta

Sjećam se dana kada nisi hodala

Već kroz ljetni vazduh plovila

Sjećam se kako si se suncu podala

I moje halapljive poglede lovila

Još pamtim kako si me okom okrznula

Lijeno podigla tu beskrajnu obrvu

Ledom me ispod trepavica smznula

I poslednje misli smestila u prvu.

Ne sjećam se dlana po dlanu

Ni ruke koja grli vrat pa rame

Ne sjećam se kakva to vatra planu

Ni riječi što su na zgarištu same...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Medo

 

Pola pet. Đina je budna. Grebe po vratima. 

-Đina, dobro je! Spavamo još malo.

Petnaest do pet. Đina grebe.

-Đina, dosta! Spavamo!

Pet sati. Medo laje. Komšinica ide na posao. Medo laje. Đina grebe.

Ustajem. Otvaram vrata. Đina istrčava. Idem u toalet. Vraćam se u krevet. Zaspao kratko.

Meda laje besomučno. Neizdrž za uši. Ustajem. Izađem. Medo se provukao i zaglavio ispod ograde. Oslobađam ga i prebacujem preko. Težak. Udebljao se.

Vraćam se i odlazim pod  tuš. Hladna voda rasanjuje. Ok. Nameštam krevet. Provirim napolje. Ne verujem! Meda je opet prešao ispod ograde. Ne laje. Leži i gleda me. Skinem ogrlicu i pustim ga. Odskakutao je prema Đini. Ona ga gleda nezainteresovano. Pravi se nevešta.

Meda protrčao dvorištem. Obišao parohiju. Nešto kasnije videh ga ispred kapije. Leži i čeka. Otvaram. Prebacujem ga. Gleda me nemo. Odlazi u svoju kućicu. Već je jako vruće. 

Đina grebe. Hoće da uđe. Vreme je za doručak. Granule i narezak. 

Kuvam kafu.  Počeo je dan...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Samo da ti kažem

Samo da ti kažem

Nema me

Nestao sam

Negde duboko zakopan

I ne pomišljam

Da se pronađem

Odkopam

Propuštam kroz prste

Gomilu peska

Rasipam ga oholo

Uobraženo mislim

Da mu nema kraja

Kao što vetar

Večito plovi

Kroz kanjone

Vekovima zidanih 

Uspomena

Usporio sam

Ovaj dan

Da bi mogao

Usporeno sanjati

I hodati nekim

Mestima

Kroz koje si

Odavno prošla

Ostavila trag

Neke poznate pesme

Nešto što se ne peva

Nego vrišti

Dok glas ne pukne

Samo da ti kažem

Usporio sam 

Ovaj dan

Da stigneš stopalom

Zgaziti moje šake

Ove zgrčene prste

Dok prebiraju 

Po ukletom klaviru

Zaboravio sam

Koji broj obuće nosiš

Ali se dobro sećam

Kako ludo boli

Kada posle ruke

Zgaziš i srce

Taj organ prepun 

Krvi i poverenja

Nema me

Nestao sam

Negde duboko

Zakopan...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Nebeske uvale

Prosut po zemlji

Kao šareni pesak

Ugažen tragovima vremena

Iz kojeg je ponikao

Skroman žbun lavande

Voda se igra 

Sa kožom stopala

Noge vuku

Teret vekova

Poraz crpi sjaj

Oči su suve

Čarolija života 

Steže obruč

Ličnost je 

Izbrisana gumicom

Hladnoća obuzima

Čak i zvezde

Neuredno prosute

Po nebeskim uvalama

Prodoran glas 

Seče kao nož

Lice je nestalo

U dubokim očnim dupljama

Mlazevi svetlosti

Pišu neke reči

Tupe od 

Komplikovanog življenja

Neka pustoš

Klizi niz zid

Hvatajući čvrstim stiskom

Uzvišenu sujetu...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Sami smo

Sami smo

Ispod jednog pogleda

Što sija

Sami i dovoljni

Pomalo ukleti

U svetu ludaka

Pomalo ludi

Neka smo

I ova noć se šepuri

Kao advokat

Pred punom sudnicom

Prija nam 

I taj osećaj

Zabodene strele

U suvom grlu

Kad hoćeš nešto reći

Ali reče ne dolaze

Sami smo

Na polici života

Prekriveni prašinom

Prijatnog zaborava...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović