Neću se vraćati tebi
Okrenuo sam ti leđa
Samo bih malo ka sebi
U ogledalu je slika bleđa
Ako sam jezikom grub
Misli su mi mekane, blage
Vezani žicom, kao za stub
Pod maglom jutarnje vlage
Neću se vraćati uvek isti
Šta će ti još jedan vrag
Neću ti prljati ni dan čisti
Niti psovku vezati za prag
Zakačiću ti osmeh na rame
Onaj koji si ti dala meni
Dok reči odzvanjaju same
Skriven u sopstvenoj sjeni-
Zakačiću ti osmeh...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Udarac praznine
Odbacio me daleko
Krajnje granice
Crtaju putanju
Nebeske linije
Izbledele od
Suvišne upotrebe
Navikneš se na sve
Na bezlično i sivo
Na kante za đubre
Umesto ošišanih glava
Sprženih plamenom
Nekih davnih želja
Njušim vonj
Nadolazećeg dana
U kojem pluta logika
Kao mrtva riba
Na površini
Otrovane reke
Vidim blistavo lice
Jarko osvetljene ulice
Na uglu stoji
Ogoljena ličnost
Hrabro briše tragove
Drhtave neurotičnosti
Zamrla tišina
Klizi niz kičmu
Pojam o vremenu
Gubi se u očima
Beskraj je pokriven
Izmaglicom uspomena
Bledo kolebanje
Ispod maske sećanja
Neko je zalutao
U neprozirnu tamu zaborava...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Kasno je
Noć mi pritiska leđa
Hladan zrak
Smiruje misli
Svetlucaju kazaljke
Na stolnom satu
Sedim pored sebe
Ne osvrćem se
I iza leđa sam
Noć tvrdoglavo
Vuče tminu
U susret svitanju
Koje ne preza
Da ubaci u borbu
Sva raspoloživa svetla
Košulja mraka
Ostaje bez rukava
Pucaju i dugmad
Tamna zavesa je skinuta
Golub pismonoša
Kreće na put...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Beskrajni govori
Izmišljene priče
Duboka sjajna forma
Budalastih likova
Genijalno ludilo
Grubog sagovornika
Rasadnik dosade
Potpuni gnjavator
Vulgarna doza čoveka
Skupocena jeza
Niz kičmu
Sablasna pojava
Lošeg popodneva
Podbulo lice
Poznate crte
Tihi plač u mraku
Obrisane suze
Sa belog obraza
Ulica proštepana svetlima
Zalazak sunca
Preko kovrdžavih planina
Zrikavci pevaju
Nepristojne pesme
Dan se sakrio
U široke rukave
Jedne iznošene
Ludačke košulje
Noć se spušta lagano
Kamenom nizbrdicom
Nažuljane misli
Naglo skočiše
Kroz poluotvoren prozor
Besmislica razdvaja
Skupljene obrve
Ispod očnih kapaka
Vuče se mesečina...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Pristojni ljudi
Ćutljivi i hladni
Novi susreti i
Želja za životom
Opaka dosada i
Pokvarenost sveta
Prezir i greh do
Lake pobede
Podgrejana radoznalost i
Prokletstvo dokolice
Zavodljivost tihe večeri
I izgubljena svetla
Slučajne obmane i
Sever na kompasu
Mrazevi na beloj zemlji
I zaborav u osmehu
Utišano jutro i
Magla zakačena o drveće
Zatvorene oči
Pod senkom obrva
Težak i zamoran san
I lice bledo od straha
Dugački hodnici
Bez najave izlaza
Početak i kraj dok
Lavirint kezi zube
A tuga daje sebi
Večiti pomen
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Ispijena lica
Brišu prašinu
Sa jeftinih izloga
Gomila gazi
Ugaženi asfalt
Spuštenih noseva
Sa večitim uzdahom
U potrazi za pljuvačkom
Pljujući to malo života
Sve dok ne saznaju
Da dolazi vreme
Potpune prolaznosti
Ko je kriv za tragove zuba
Na dršci revolvera
Strah od smrti
Smrdi iz cevi
Na stolu još tri metka
Uredno složena
Dok utrobu kida
Nadolazeće svitanje
I svetlost koju zabada
Direktno u slepočnice
Hirurški precizno
Ne nišaneći
Stavljam slane obloge
Na zaoštrene snove
Gledajući kamen spoticanja
Kako se kotrlja
Bačen ljutitom rukom
Prstima koji bride
Od predugog ustezanja
Nije to u redu
Ne, ne
Nije u redu
Voda za kafu vri
Metak je u cevi
Strah se lepi po zidu
Nije u redu...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Miris prosečnosti
Dopire do hladnog
Dodira razočarenja
Likovi pod kapama
Brane se od sjaja
Tek rođenog dana
Pokrivajući telo kaputom
Punim tajnih odaja
Pogled uperen u vrhove
Pohabanih cipela
Govori reči
Nikad izgovorene
Uši navikle na buku
Osećaju se loše
Pod slojem prašnjave tišine
Notorne izbeglice
Iz realnosti
Serijski migranti
Iz emotivnih kriza
Lica uzorana brigama
Duboke brazde
Mračnih misli
Potpuni nesklad
Između juče i sutra
Lomi se parazitska veza
Sa ovim nesnosnim danas...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
