четвртак, 13. мај 2021.

Životi

 





Prazni životi kao kuće
Sa zakucanim vratima
Čekaju da budu juče
Završeni u ubogim satima.

Više nije vrijedno truda
Sigurno je moglo bolje
Znao bi zašto i kuda
Uz malo dobre volje

Znaš čemu si prišao
Sve je uzelo gotovu formu
Kako si u sebi život stišao
Zadao poptuno pogrešnu normu.

Put ka cilju nije trajao dugo
Jer je isti potrošen u tami
Sabiti se u sebe, a šta drugo
Sa đavolom umrijeti u istoj jami

Narasta hladnoća i gorčina
Nemaš gdje iz tog mraka
Skupljaš nazive za sto zločina
Ne puštaš unutra ni mrvicu zraka

Blistave zlatne linije
Svijetle u  osušenom snu
Sve si pojeo iz prazne činije
Drhte ti noge, dok hodaš po dnu

Uzmi taj ključ i baci u blato
Napiši pismo i ostavi kraj puta
Neko će pronaći to zakopano zlato
Upaliti svijeću za dušu koja luta

Ludak je pušten na slobodu
Pišem rukopisom jednog stranca
Ujutru, kad sve zvijeri kućama odu
Ispraviću leđa ispod zategnutog ranca 

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

понедељак, 19. април 2021.

Bestijalni ološ

 






Ljudi se ovih dana
Survavaju u moju provaliju

Padaju brzo ko kamenje
Zarezano udarima mržnje

Bačeno rukama ološa
U mrak ljepljiv od vlažnog

Urlika nezadovoljenih zvjeri
Vječito halapljivih i oštrih zuba

Spremnih da kolju redom
Samo da ubiju u sebi
Poslednji ostatak ljudskosti

Čeprkaju po sopstvenom đubretu
Tražeći izgubljeni identitet

Ime koje mu je dato po rođenju
Bestijalni ološ posut pjenom
Narasle pljuvačke u ustima robova

Željnih letjeti visoko iznad glava
Skrušenih i srušenih u prašinu

Onu istu iz koje su potekli
U koju se vraćaju manji od zrna iste

Sve će to uzdah planete da pomete
Da raznese, razvijori zastave

Ubogih sužnjeva zla
Što dojahaše na leđima poštenja

Bjesomučno mamuzajući vatru laži
Dok topot potkovanih misli
Muklo odjekuje dole negdje po dnu

Učmale pomirenosti sa neizbježnim
Sudbonosnim i tvrdokornim
Uređenjem duše koja ga ostavlja

Odlazeći u poslednju pobjedu
Nad bijednim tijelom
Radujući se sa gomilom istomišljenika

Ne stenji!
Ostani dole, bijedni crve! 

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

уторак, 06. април 2021.

Sanjam

 






Sanjam snove od paučine,
Nježni su ali i jaki kao uže.
Ko zna kuda vode te šine,
Mogu li biti još malo duže?

Sanjam vrhove neznanih daljina,
Svaki sam bar po jednom penjao.
Sa nekih su lepršali krajevi haljina,
Ni u javi tu ja ne bih ništa mijenjao.

Poneki put kriknem, sav u znoju,
Valjda usnim i blesave, ružne prizore.
Samo im daljinski promjenim boju,
Onda se pustim tako do svitanja zore.

Poneki put, u snu je blijesak,
Kao da se meteor survava, pada.
Valjda će se zabiti negdje u pijesak,
A možda će ponovo u san sada.

Sanjam neki put i tebe, mila,
Tada želim da ga učinim dužim.
Ponese me neka,u bojama sila,
Tada vijekovima sa tobom kružim.

Sanjam te u svim bojama mogućim,
Pokrivam mojom crnom tvoju plavu.
Po plavoj volim samo da se prućim,
I samo na njene nabore naslonim glavu.

Po neki put kriknem, sav u znoju,
Kao da se meteor survava, pada.
Onda te vidim kao na dlanu, moju,
Onda se budim i sve je ...Sada.

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

понедељак, 05. април 2021.

Grofica

 








Kada ugasi se svjetlo sa nebesa,
Poprskano, ovlažneno hiljadama kapi kiše.
Iz sjećanja prošetaćeš kao grofica, kontesa,
I probuditi san, da se ne sanja nikada više.

Kosa ti crvenom pokriva leđa,
Klanac se produbio između grudi.
Pogledom sipaš crnilo između veđa,
Dok nijemi krik iz grla se budi.

Kao sova dolijećeš bez zvuka,
Moja te ruka ko grana drži.
Beskrajno dugačka ta je ruka,
I beskrajan je plamen koji me prži.

Ako se ponovo drzneš da sletiš mi na čelo,
Tim predugim nogama staneš na vrata.
Sve tvoje crno procjediću u bijelo,
Poptuno nestati sa oštrim otkucajima sata.

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović


уторак, 30. март 2021.

Jedna noć

 




Jedna noć 

Hladna i mirna.

iznad svetlosti grada

Igra svetlosti i tame.
Mirisna i nabujala
Velika i spasonosna
Lekovita i ubistvena


Jedna noć iz mračnih priča
Hladna od samoće
Topla od sjaja sećanja
Noć, obnevidela od suza
Pritisnuta gorkom tišinom


Jedna noć narasla od očekivanja
Prazna u ogledalu
Karikatura ogromnih, neprospavanih
Zaleđena i nasukana u rukavcu


Noć umorna od žvakanja neminovnosti
Noć seda i očajna
Zakačena za prozore spuštenih roletni
Kao zubobolja cepa mozak


Noć bez vetra i kiše
Samo lebdeće sene
I glava naslonjena na ruku
Nemoćnu da pomeri bilo šta


Jedna noć, večna pustinja
Pod mlazevima svesti
Nikad tako tvrda i neopoziva


Jedna noć, kada je sve pomereno
Kada sve vređa
Kada  vrištim kao ranjenik
Od straha zarobljenog u grlu


Plivam kroz potoke znoja
Pritisnut i nemoćan
Da dignem glavu ka nebu
Iz vlažne tame
I zastrašujuće tišine
Koja otkriva stvarnost
Dok 
aveti strepe od đavoljeg posla... 

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

четвртак, 18. март 2021.

Izađi

 





Napokon, izađi iz mog života,
Vrata su ti lijevo, iza srca.
Preskoči preko zaraslog plota,
Ponesi i tu suzu što iz oka frca.

Ne okreći se, hodaj, samo idi,
Svi tvoji tragovi biće brisani.
Ne brini, niko neće ni da vidi,
Kako izdišem vazduh, već disani.

Kad padneš u dubok, raspuknut klanac,
Biće to kraj neoprostive, sulude trke.
Potpuno se prekida dugački, čelični lanac,
Karike zveckaju kroz noći, potpuno mrke.

Nikako neću da mislim o tebi,
Žuboreći nestaješ sa rijekom snova.
Kožu si gužvala, sad je zagrebi,
Neminovno dolazi neka druga, nova...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

четвртак, 04. март 2021.

Zovem se svest

 






Zovem se svest


Refleksija sebe



Na tren su nestali zidovi


Mala sveća gori


Bez želje da se dopadne



Zaronio sam duboko


I zatvorio oči


Nisam pronašao sebe



Samo oblaci plutaju


Krijući čisto nebo



Osećam nalet vetrova


Sloboda je spremna


Beskonačno plavo se otvara... 

уторак, 23. фебруар 2021.

Prostrana koža

 



















Lomim preko  kolena važne odluke
Nosim se sa nedostatkom želje.
Kako isploviti iz ove mirne luke
Mogu li spasiti ono što život melje.

Odlazim svaki dan, stotinu puta
Na svakom početku vidim kraj
Celo moje biće još uporno luta
Pakao je jedino mesto za moj raj.

Odlazim i vraćam se, dok vreme trči
Kidam sa sebe ovu prostranu kožu
Razapinjem komade na kržljavoj smrči
Ostatak dajem na poklon oštrom nožu.

Savijen u krug kao bodljikava žica
Samog sebe žestoko bodem
Dok ne postanu krvave crte lica
Da me ni ptice ne poznaju, kad odem.

Sedim i ječim bez glasa, u sebi
Prsti sapeti pesnicom i bledi
Odlazim brzo, da ostao ne bi
Osećam da na ramenu mi đavo sedi.

Ne okrećem se, samo pravo hodam
U glavi su stršljenovi našli dom
Nemam više ništa da prodam
Stablo sam koje je pocepao grom.

Osećam da na ramenu...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

четвртак, 18. фебруар 2021.

Pocepan rukav

 






Kroz ovaj dan otiču vekovi,

Ovog dana...kao da si nestala.

Na stablima su duboki zarezi,

Tvojim noktima duboko urezani.
Cela šuma već miriše na tebe.

Tragam za tobom kao lovački pas.

Naizgled, želim da te stignem

I uhvatim zubima za pocepan rukav.

Osećaš li kako krv bubri?

Čuješ li kako puca led?

Vidiš li gašenje svetlosti?

Čuješ li senku dok nestaje?

Nešto mi govori da si još lepa,

Ali radije bih da te čujem.

Jutros mi je muka od svega.

Valjda me i ova kiša ubija.

Neka te, neka si još lepa.

Prija mi ta slika dok tamni.

Oko ne doseže dovoljno daleko.

Infekcija je uzela previše maha.

Nešto mi govori...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović


четвртак, 11. фебруар 2021.

Izvan debelih okvira

 







Osećam da si tu negde,

Pritajena zver, u šumi.

Dozivam te zviždukom,

Ali sa usana nema zvuka.

Srce je mirno i stabilno,

Dok sena sećanja,

Ne prizove celu vojsku,

Spremnu da uništi,

Sve što se pokaže,

Izvan debelih okvira.


Kako da verujem,

Kako da shvatim,

Kad svuda vlada mrak?

Svuda si kada više nema reči.

Tu si kad je vreme da odeš.

Vređaš me kada me ništa ne pogađa.

Voliš me kada više nije važno.

Izluđuješ me kad sam odavno lud.


Osećam da si tu.

Samo pusti neki krik!

Nek ta šuma u kojoj se kriješ,

Upije sve ono što bi se svakako rasulo

U ledeno siktavi vetar.


Pusti neki krik... 

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

среда, 03. фебруар 2021.

Zid od hladnog kamena

 












Neko me gađa kamenjem!
Neko me udara trnatom riječi.
Niko o meni ne zna ništa.
Niko od mene još ne bježi.
Još volim svoj mali život.
Mnogi mi ga kidaju kandžama.
Ne razumiju ga ogoljenog.
Od hladnog kamena me zidaju!
Još volim samo život,
Razgrađujem u sebi obor za krvoločne zvijeri!
Sve su se razbježale po ukletim šumama,
Odnijevši među zubima debele užase!
Naviru pitanja, narasta ilizija kao cepelin!
Sa očiju umivam debeli sloj tame.
Koraci tjeraju noge u saplitanje,
Ispod razjarenog stampeda, zgažen sam prvi...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović


понедељак, 01. фебруар 2021.

Silueta duha

 







Dolaziš mi u snove, kopajući rov,
Tunel, kojem ni ne slutim kraj.
Ponekad sam loš, mrzovoljan kov,
Želim da nestaneš direktno u... raj.

Mrviš me, prosto uvijaš mi kosti.
I kad ne volim te, ja te ne mrzim.
Bože, bože molim te, oprosti!
Lomiš me samo dodirom brzim.

Svitanja me bacaju u očaj,
Osjećam te, sasvim ispod uha,
Ili idi ili sve to što imaš, daj!
Da li si stvarna ili silueta duha?

Oštra kost se zabija u kožu.
Tijelo se uvija trpeći bolove.
Đavoli zauzimaju udobnu ložu,
Dok snijeg prekriva brda i dolove.


Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović


уторак, 26. јануар 2021.

Ne znaš ti tu igru

 





Ne znaš ti tu igru,

Gledati nebo sa vrha.

Neke ogoljene planine.

Ležeći na travi,

Dok kolonu prekidaju mravi,

Dok se primiču i odmiču daljine.


Ne znaš ti tu igru,

Što nema nijedno pravilo,

Samo se popneš gore,

Zbaciš sve što te davilo

I gledaš to magle more,

I čekaš strpljivo nailazak zore.


Ne znaš tu igru života,

Gdje se sve uzburka i pomješa,

Pa nalete neke čudne pojave,

Kad se svaka misao vješa,

Svima koji vetar dojave.


Ne znaš ti tu igru,

A i zašto bi je znala,

Kada je zaboravlja

I onaj što je smislio prvi,

To je samo jedna igra mala,

Koja me od svega oporavlja,

I donosi red u protoku krvi.

Ne znaš ti tu igru, a nekad si znala...


Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

четвртак, 21. јануар 2021.

Otključaj strah

 






Kada svetlost ugasi tama,
Budiš se u sred noći,
Obliven hladnim znojem.
Kada nadolazeći dani
Stvaraju u glavi problem,
Koji ne možeš da rešiš brigom,
Onda ti jedino preostaje,
Da počneš da živiš.


Ne vraćaj se.
Otključaj strah i pusti neka ode.
Nikad se ne desi ono najgore,
Osim ako ga sam prizivaš.


Ako pomisliš da je svetlost umrla,
Pokreni se, jer čovek treba da živi,
A ne samo da postoji.


Imaj veru
I znaćeš:
Ako je Bog sa tobom,
Ko će  protiv tebe... 

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

среда, 06. јануар 2021.

Idi svojim putem

 






























Ne potiskuj,

To nije put ka slobodi.

Izreci šta ti je na duši

I živi svoj život.

Ne seciraj lepotu,

Njena celina ima magiju.

Ona što opija,

Ona što jača,

Ona što zagreva i osvetljava,

Dušu, koja miriše

Kao zemlja,

Nakvašena obilnim kišama.

Ne potiskuj!

Idi svojim putem

I pokaži koliko ti nije važno,

Da li je pod nogama blato,

Ili zakovitlana prašina.

Ne potiskuj,

Jer će ti u potpunu tamu

Potisnuti dušu.... 

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović