Kasno je
Noć mi pritiska leđa
Hladan zrak
Smiruje misli
Svetlucaju kazaljke
Na stolnom satu
Sedim pored sebe
Ne osvrćem se
I iza leđa sam
Noć tvrdoglavo
Vuče tminu
U susret svitanju
Koje ne preza
Da ubaci u borbu
Sva raspoloživa svetla
Košulja mraka
Ostaje bez rukava
Pucaju i dugmad
Tamna zavesa je skinuta
Golub pismonoša
Kreće na put...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Beskrajni govori
Izmišljene priče
Duboka sjajna forma
Budalastih likova
Genijalno ludilo
Grubog sagovornika
Rasadnik dosade
Potpuni gnjavator
Vulgarna doza čoveka
Skupocena jeza
Niz kičmu
Sablasna pojava
Lošeg popodneva
Podbulo lice
Poznate crte
Tihi plač u mraku
Obrisane suze
Sa belog obraza
Ulica proštepana svetlima
Zalazak sunca
Preko kovrdžavih planina
Zrikavci pevaju
Nepristojne pesme
Dan se sakrio
U široke rukave
Jedne iznošene
Ludačke košulje
Noć se spušta lagano
Kamenom nizbrdicom
Nažuljane misli
Naglo skočiše
Kroz poluotvoren prozor
Besmislica razdvaja
Skupljene obrve
Ispod očnih kapaka
Vuče se mesečina...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Licem u lice
Laž na laž
Utopljena u uvredu
Mašem slamkom spasa
Dok jezik palaca
Preko otrovnih zuba
Nema imena u tom jeziku
Samo teški ljudi
U teška vremena
Stranci sami sebi
Crni u mraku
Krupni kao kiša
Na prozoru
Stojeći uza zid
Stružem leđima
Ostatke kreča sa tuge
Žalosna napetost
Se razliva do poda
Putevi mraka
Imaju jednu traku
Parče hleba je
Na ispitu grubosti
Vapaj za skloništem
Ispod dugačkog stola
Živi bespomoćna dosada
Žena u crnom
Prelazi ulicu
Ponoć se odlepila
Kao etiketa sa flaše
Dobro ohlađenog vina
Neka ptica je panično
Zamahnula nevidljivim krilima
Kazaljke su spale
Iz razbijenog sata
Vidiš li ovaj svet
Besmislene tame
Crno je ponovo u modi
Pred gomilom je provalija
Histeričan smeh
Tone lagano u ponor...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
To je bilo davno
Neka priča od juče
Kada je jesen
Puštala mamce
Prskajući oči
Umirućim bojama
Ćutao sam
Sa obešenom slikom
Dok se zid
Pravio nevešt
Tiho se prikradao mrak
Osvajajući poslednji
Bunker svetlosti
Dan se povlačio
Kratkih pantalona
Nepoznato uzbuđenje
Lomi mi nedoumicu
Unezverena gomila misli
Bukti kao na lomači
Jak grč u grudima
Rasušen jezik
Iza zuba
Gluve reči odzvanjaju
Ispod čekića
Noć se već uveliko
Gizdavo šepuri
Odbijam napade
Tupim oružjem
Svestan neminovnog poraza
Tik iza ponoći
Umorna ptica poleće...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Lepi se dan za prozor.
Još u njemu drhti svetlost.
Napolju sivo i mokro.
Kiša pere ulice.
Tera u odvode i mnogo ružnih, neizgovorenih reči.
Februar tutnji svojim stazama.
Želi da nas što pre isporuči Baba Marti.
Nešto mu se nismo svideli.
Kao da smo bolesni.
Da. Bolesni.
Kao u bolnici.
Treći dan, posle rutinske operacije.
Vizita završena.
Sutra idete kući.
Terapija redovna.
Kontrola za tri meseca.
Kad se proleće razbukti.
Kada mlado sunce otera snegove u prošlost.
Kad se šuma probudi.
Kad livade osvanu poprskane maslačcima.
Kad se radoznalo nebo zaplavi.
Kada osmeh pukne preko lica, kao jak šamar.
Tada će krv da potekne kao bujica.
Kao divlje vode kroz sužene kanjone.
Tada je sve moguće.
Prozore će da čisti mekani mrak.
Tada ću sa mesecom da brojim zvezde u padu.
Tada ću jednu da uhvatim u letu.
Tada ću pomisliti da si stvarna.
Tada ću malo da te nagovestim...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Spavao sam. Ne baš tvrdo. Onako, na pola oka.
E, da. Sanjao sam nešto. Šta? Ne sećam se mnogo.
Kao, zategnuto mi lice. Nasmejan. Srećan.
Noge plešu. Neki dobar ritam. Argentinski tango, možda.
Nisam nikada bio u Argentini(šteta). Još manje sam znao plesati tango(pomalo).
U snu to lepo ide. Rasplesao se kao leptir. Furaju noge na sve strane.
Samo da se ne odšarafe, pa otpadnu! Za tango je potrebno dvoje.
Sanjam i neku ženu. Da, da. Zgodnu ženu.
Znaš već kakve su, kao male vrteške.
Držim je grčevito za ruku, dok drugom pridržavam leđa.
Više zbog sebe, da ne poletim. Suva mi usta. Žedan sam.
Odškrinuta su vrata u neobičan svet, u kome sve možeš.
Svet u kome su sva jutra bleštava i gone te u žestoki ritam.
Igraj. Samo igraj...
Neki čudan zvuk mi svrdla glavu. Uporan je. Drobi mi san.
Prokleti telefon!
Petnaest do šest! Čkiljim na jedno oko.
Petak je. Nova godina je stigla juče. Bez čekanja.
Napolju je još mrak.
Glava se bistri. Idemo na Rudnik. Jees!
Zaplesah dva tri koraka ka kupatilu, sa tendencijom ka padu.
Hladan mlaz iz tuša je po meni pevao: "Ona radi u rudniku i život joj nije lak"...
Oblačim se.
Nešto me probada u levom kolenu.
Na prozor neko prosipa bleštavo srebro.
Svanulo je...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Ubacio sam zapaljenu šibicu na suve grane u šporetu.
Dodao malo papira iz stare sveske. Još i parče hepo kocke, da se brže razgori.
Ali, dimnjak neće da sarađuje. Vraća dim iz šporeta. Soba je puna tog bijelog otrova.
Otvorih širom vrata i prozore. Napolju magla i hladno je.
Sve se stapa u sivilo. Još granja. Još papira. Još dima.
Ok. Miran sam.
Psujem.
Prodžaram žaračem po dnu rešetke. Veseli plamen poskoči.
Dim nađe put kroz dimnjak.
Povezao se sa maglom i nestao u čeljustima mraka.
Izlazim do podruma po još drva.
Cjepanice su obložene debelim slojem prašine.
Prvo loženje od ranog proljeća.
Zidovi su pohlepno srkali blagu toplotu.
Polomljeno bagrenje je prelazilo u fazu pepela.
Noć se mlitavo navlačila na zamagljene prozore.
Misli skakuću kao svitci. U glavi je kovitlac.
Nešto poznato.
Nešto kao uže obavija mi grudi. I steže. Samo steže.
Soba je ugrijana. Ne. Soba se umlačila.
Slike na zidu vraćaju sjaj.
Osama dobija besmrtnu formu.
Pukotine se šire. Pustoš grabi široko.
Uže i dalje steže.
Neizgovorene riječi otiču kao ponornica.
Svjedoci nemoći sjede za okruglim stolom.
Dim traži put...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Ponekad poželim
Neki drugi svijet
Otključan za svijetlo
Izniklo iz mraka
Biti samo čovjek
Otkinute maske
Uvijek imati ključ
U tajnom džepu
Leđima okrenut
Sklopiti dlanove
Dignuti ruke
Potrošiti dan
Pucajući mu
Direktno u glavu
Dok tijelo
Zgrčeno bolom
Pada u noć
Pod kaput
Starog saputnika mraka...
Branislav Makljenović
Dođi i ponesi mrak
Da spojimo tamu
Pročisti mi zrak
Osećam te samu
Dobro došla mi u krv
Infuzija već kreće
U krvi mi je žedan crv
Dan te probuditi neće
Našminkana noć peva
Neku staru tugu
Nešto o munji kad seva
O čoveku što hoda niz prugu
Pričam ti neke čudne priče
Gledaš me očima straha
Kažeš da reči na zmije liče
U otrovu nema lekovitog praha
Dođi i ponesi sebe
Za mrak ću se snaći
Moja će tama potamniti tebe
Moja će te noć lagano dotaći
Dođi i ponesi mrak...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Pišite mi u komentarima kako vam se čini...
Pratite blog za još pesama i priča...
Odškrinut je prozor.
Drhti vazduh, dok se migolji kroz noć.
Vrelina popušta. Zrikavci preuzimaju instrumente.
Po neki pucanj krila, dok se ptica gnezdi na granama.
Od blistavo vrelog dana, ostao je trag u kalendaru.
Avgust lomi leto i guta ga pohlepno.
Kao krdo uplašenih bivola, zabada rogove u svaki ćošak dana,
ne osvrćući se na duboke rane, iz kojih ništa ne teče.
Nervozni sati kucaju po zidu.
Skupljaju se oko prozora, prateći koliko je ostalo do mraka.
Dolazi li brzo ili se spušta lagano, držeći sumrak pod ruku.
Jastuk nakavašen čekanjem priziva jednu reč, koja se vraća niz grlo.
Ne daju mi zubi ništa reći. Čvor se zategao.
Mogu slobodno da visim niz obronke trnovitih snova.
Odškrinut je prozor...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Pišite mi u komentarima kako vam se čini...
Pratite blog za još pesama i priča...
Nemoć
Ostaci životaPišite mi u komentarima kako vam se čini...
Pratite blog za još pesama i priča...
Pišite mi u komentarima kako vam se čini...
Pratite blog za još pesama i priča...
ОдговориПроследи |
Pišite mi u komentarima kako vam se čini...
Pratite blog za još pesama i priča...
Budimo se jutrima izgubljeno
U
svijetu izlizanom kao tepih
Od
koraka prodane generacije
Zaglavljene
u zubima mraka
U
jeku egzistencijalne frustracije
Upadamo
u stanje praznine i besmisla
Prekriveno
debelim slojem dosade
Koja
nas šiba i goni putevima
Naizgled
pravim i mekanim
Ispod
kojih vreba oštro
I
otrovno trnje
Koje
stvara privid blizine
Dok
vrhovi na horizontu ostaju nedodirljivi
Nikada
popeti
Gomila
prepreka na putu
Mogla
bi da postane put
U neki netaknut svijet
Ili
je samo ugažena staza do ambisa...
Branislav Makljenović
Pišite mi u komentarima kako vam se čini...
Pratite blog za još pesama i priča...
Kratak zimski dan
Pojedoh sve do duboke noćiPišite mi u komentarima kako vam se čini...
Pratite blog za još pesama i priča...
Ćuti pusta noć
Neosjetljivo se šunja
Gmižući kao gušterPišite mi u komentarima kako vam se čini...
Pratite blog za još pesama i priča...
Pišite mi u komentarima kako vam se čini...
Pratite blog za još pesama i priča...
