Odškrinut je prozor.
Drhti vazduh, dok se migolji kroz noć.
Vrelina popušta. Zrikavci preuzimaju instrumente.
Po neki pucanj krila, dok se ptica gnezdi na granama.
Od blistavo vrelog dana, ostao je trag u kalendaru.
Avgust lomi leto i guta ga pohlepno.
Kao krdo uplašenih bivola, zabada rogove u svaki ćošak dana,
ne osvrćući se na duboke rane, iz kojih ništa ne teče.
Nervozni sati kucaju po zidu.
Skupljaju se oko prozora, prateći koliko je ostalo do mraka.
Dolazi li brzo ili se spušta lagano, držeći sumrak pod ruku.
Jastuk nakavašen čekanjem priziva jednu reč, koja se vraća niz grlo.
Ne daju mi zubi ništa reći. Čvor se zategao.
Mogu slobodno da visim niz obronke trnovitih snova.
Odškrinut je prozor...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар