Majka spava

 

Čvrsta stena

Gromada

Kao planina

Dotiče nebo

Zemlju gazi 

Sigurnim korakom

Ptice osluškuje u prolazu

Čitav svet

Nosi na leđima

Svet oslikan životom

Teškim

Neukrotivim

Ruke nejake

A jake

Dlanovi kao svila

Omekšali od godina

Stidljivi osmeh devojčice

Uhvaćene u pisanju 

Spomenara

Bezazlen pogled

Otvorena priča

O čudima

Jednostavnog postojanja

Majka

Željna poziva

Željna izgovorene reči

Zagrljaja

Blagog stiska ruke

Od kojeg zasija lice

Topeći duboke bore

Preko istanjene kože

Telefon zvoni

Uzalud

Majka spava

Jednom će se probuditi

Na tren

Samo da vidi

Ko joj  zvoni

Neka senka se provlači

Kroz prozor 

Duša gleda

U džepovima snova

Zvezde sijaju

Dok

Majka spava...

Dopisnik iz Depova Snova:

Branislav Makljenović

Sjeta

Nešto mi misao razvlači

Nešto tiho, kao da je sjeta

Kao da mi sa jutra noć svlači

Kao da sam na kraju svijeta

Sjećam se dana kada nisi hodala

Već kroz ljetni vazduh plovila

Sjećam se kako si se suncu podala

I moje halapljive poglede lovila

Još pamtim kako si me okom okrznula

Lijeno podigla tu beskrajnu obrvu

Ledom me ispod trepavica smznula

I poslednje misli smestila u prvu.

Ne sjećam se dlana po dlanu

Ni ruke koja grli vrat pa rame

Ne sjećam se kakva to vatra planu

Ni riječi što su na zgarištu same...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Medo

 

Pola pet. Đina je budna. Grebe po vratima. 

-Đina, dobro je! Spavamo još malo.

Petnaest do pet. Đina grebe.

-Đina, dosta! Spavamo!

Pet sati. Medo laje. Komšinica ide na posao. Medo laje. Đina grebe.

Ustajem. Otvaram vrata. Đina istrčava. Idem u toalet. Vraćam se u krevet. Zaspao kratko.

Meda laje besomučno. Neizdrž za uši. Ustajem. Izađem. Medo se provukao i zaglavio ispod ograde. Oslobađam ga i prebacujem preko. Težak. Udebljao se.

Vraćam se i odlazim pod  tuš. Hladna voda rasanjuje. Ok. Nameštam krevet. Provirim napolje. Ne verujem! Meda je opet prešao ispod ograde. Ne laje. Leži i gleda me. Skinem ogrlicu i pustim ga. Odskakutao je prema Đini. Ona ga gleda nezainteresovano. Pravi se nevešta.

Meda protrčao dvorištem. Obišao parohiju. Nešto kasnije videh ga ispred kapije. Leži i čeka. Otvaram. Prebacujem ga. Gleda me nemo. Odlazi u svoju kućicu. Već je jako vruće. 

Đina grebe. Hoće da uđe. Vreme je za doručak. Granule i narezak. 

Kuvam kafu.  Počeo je dan...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović