.png)
Na rukama krv
Udavljena usta
Koliko godina
Ili dana je ostalo
Da srce pukne
Koliko gnoja, Bože
Jezera bola rastu
Vuče za lakomost
Pohlepa diže talase
Znaš li ti
Ili je početak
Hvala ti što ne znaš
Videćemo se
Između dva talasa...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Setim se tebe
Traže put ka zvezdama
Lice sazdano od želje
U pogledu redenici
Stojiš mirno repetirana
Čekajući strpljivo
Da se čovek sam ustreli
Nagoveštajem ledenih metaka
Projektilima velikih profila
Dalekih dometa
Željna rušenja
Potpunog razaranja
Uz pomoć
Setim se tebe
Živim zaključan
U kiši koja me kune
Čekam te
Na pružnom prelazu
Bojeve glave
Setim se tvoje hladne
U mojoj vreloj
Zaključano
Zapečaćeno
San
Sećam se...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Dlan mi je još uvek mokar
Jer sam te držao ko malo vode
Skupljao kapi što klize
Niz duboko urezane
Znakove naprasnog života
Veruj, nisam još zatvorio krug
Još se borim, ne boreći se
Za mesto na putu
Kojeg obnavljam i čistim
Svakog trena kada pomislim
Koliko vremena je proteklo
Ovim koritom ispod visećeg mosta
Koji se ljulja na sami pokret
Raširenih očiju, gorskih
Dubokih jezera, tvrdoglavo zelenih
Rasklimanih saznanja
Besramno zadrtih uverenja
Naslaganih kao naramak suvih drva
Iscepanih nekih prošlih godina
Sekirom koja je znala govoriti
Čudesne istine, naoštrena vrlinom
Pevala je proste pesme...
Branislav Makljenović
Nebo je sivo. Dobra podloga za osmeh.
Zgrade smežurane. Kao da su se povukle u sebe.
Jedino golubovi prave razliku, od ljudi zaspalih.
Od ljudi mrkih pogleda.
Oblaci sa maglom zajedno jašu.
Pritiskaju ovo parče zemlje kao neka moćna presa.
Boli me glava. Piljim kroz prozor.
Ulica se leno proteže.
Dugačka i umorna od neprestane kolone automobila.
Škripa kočnica, sirene, psovke.
Golubovi se rasprše, pa se vrate.
Mrvice privlače celo jato.
Vrane nadziru nebeska kretanja.
Vreme se nekako ukočilo. Stalo.
Sumnjičavo posmatra ono juče.
Pamtim neke prošle dane. I šta sa tim!?
Hladno je, dok januar izdiše u krilu februara.
Ne pomaže reanimacija.
Imam poverenje u februar.
Jako vuče povodac u pravcu marta.
Osećam nešto skriveno. Njušim tajnu proleća.
Otvaram prozor i dišem punim plućima.
Vazduh je divno zagađen.
Na licu se pukotina otvara u osmeh.
Na čelu istetoviran oglas:
Prodajem januar
Malo korišten
Cena po dogovoru...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Lepi se dan za prozor.
Još u njemu drhti svetlost.
Napolju sivo i mokro.
Kiša pere ulice.
Tera u odvode i mnogo ružnih, neizgovorenih reči.
Februar tutnji svojim stazama.
Želi da nas što pre isporuči Baba Marti.
Nešto mu se nismo svideli.
Kao da smo bolesni.
Da. Bolesni.
Kao u bolnici.
Treći dan, posle rutinske operacije.
Vizita završena.
Sutra idete kući.
Terapija redovna.
Kontrola za tri meseca.
Kad se proleće razbukti.
Kada mlado sunce otera snegove u prošlost.
Kad se šuma probudi.
Kad livade osvanu poprskane maslačcima.
Kad se radoznalo nebo zaplavi.
Kada osmeh pukne preko lica, kao jak šamar.
Tada će krv da potekne kao bujica.
Kao divlje vode kroz sužene kanjone.
Tada je sve moguće.
Prozore će da čisti mekani mrak.
Tada ću sa mesecom da brojim zvezde u padu.
Tada ću jednu da uhvatim u letu.
Tada ću pomisliti da si stvarna.
Tada ću malo da te nagovestim...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Nad dobrim novim vremenom
