Ovo samo tebi pričam

 

 

-Ma znaš njega, ali nije ni važno!

-Kako nije važno, ako ga znam?

-Nije bitan on, nego ona.

-Koja sad ona?

-Njegova komšinica, drugarica.

-Al si ga zapetljao! Jel komšinica ili drugarica?

-On bi da mu bude drugarica, komšinica je svakako.

-Pa dobro, neka bude šta hoće! Šta ti imaš sa tim?

-Ja? Ništa! Samo onako, pričam ti...

-Daj neku drugu temu.

-Šta drugo? Neću valjda o pijaci pričati!? Ovo je svežije od voća...

-Ma ti si brate, jedna obična alapača! Samo snimaš, gde, ko, šta...

-Naravno da snimam. Prosto se nameće. Mora neko da zabeleži. Greota da niko ne vidi.

-Šta da neko vidi, kad nema ništa?

-Otkud ti znaš da nema ništa?

-Pa sam si rekao da želi da mu bude drugarica! Znači da još želi, ali nije.

-Ih, šta se tu moglo desiti, a da ja nisam video...

-Teško da se nešto moglo desiti, a da ti to nisi video!

-Al si ti neki džangrizavko! Ja ti lepo sve ispričam, a ti udri po meni!

-Čekaj sad! Nisi završio. Hoće li mu komšinica biti i drugarica?

-A, sad te interesuje! Ne želim da se šunjam u tuđe!

-Ma, daj reci mi, što si takav!?

-Ok. Ali, molim te! ovo samo tebi pričam...

 

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović