Zastadoh u pokretu
Osetih kako me seče oštroZadah vučije jazbine
Dodir krzna i kože me uništava
Razum se skupio u prolaz
Zauzdan bijes klizi niz zid
Mahnita uvrijeđenost stoji sama
Nepokretna, kruta
Puna teškog očaja
Prsti ne puštaju kvaku
Na vratima koja ništa ne otvaraju
Osim te slinave agonije
I nevještog pokušaja skrivanja bola
Stvarnost je osokoljena maštom
Probudi se!
Svijet je odsutan
Napolju nema ničega
Što bi sagradilo povjerenje
Da se predam inkvizitoru duše
Neka na njoj napravi duboku poderotinu
Pa da jedan san
Ostavi smrdljivi trag života
Na cipelama nedostatka hrabrosti
Bježim, a stvarnost mi je za petama
Bježim, a zima me kupuje od jeseni
Na vratima zakržljalih nadanja
Prsti ne puštaju kvaku..
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар