уторак, 5. децембар 2023.

Zadah vučije jazbine






Zastadoh u pokretu

Osetih kako me seče oštro

Zadah vučije jazbine


Dodir krzna i kože  me uništava

Razum se skupio u prolaz

Zauzdan bijes klizi niz zid


Mahnita uvrijeđenost stoji sama

Nepokretna, kruta

Puna teškog očaja


Prsti ne puštaju kvaku

Na vratima koja ništa ne otvaraju

Osim te slinave agonije

I nevještog pokušaja skrivanja bola


Stvarnost je osokoljena maštom

Probudi se!


Svijet je odsutan

Napolju nema ničega

Što bi sagradilo povjerenje

Da se predam  inkvizitoru duše

Neka na njoj napravi duboku poderotinu


Pa da jedan san

Ostavi smrdljivi trag života

Na cipelama nedostatka hrabrosti


Bježim, a stvarnost mi je za petama

Bježim, a zima me kupuje od jeseni


Na vratima zakržljalih nadanja

Prsti ne puštaju kvaku.. 

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

Нема коментара:

Постави коментар