Psssst, nista ne brini

Možeš slobodno da nasloniš glavu,
I sve što je donio dan, pobacaš.
Duboko udahneš i izdahneš,
I obje ruke staviš na moj dlan.

Psssst, ništa ne brini, tu sam...

Kad ti se jako zavrti u glavi,
Od silnih krugova koje zemlja pravi.
Pa pomisliš da je došao kraj,
Svemu što ljepotu čini vidljivom.

Psssst, ništa ne brini, tu sam....

Znam koliko puta te je noć opsjedala,
Stežući obruč oko tvog nevinog sna.
Pa si očima punim straha,
Gledala tamu direktno u crno.

Psssst, ništa ne brini, tu sam...

Ponekad su te i jutra stavljala u tjesnac,
Teška jutra, boje olova, tmurna, gadna.
Kao da nikad iz njih nisi ni izlazila,
Ne budeći se, nepomična, teška, tmurna.

Psssst, ništa ne brini, tu sam....

Možeš napokon, sve da pustiš,
Ne radeći ništa, samo pruži ruke.
I stavi ih obje na moj dlan.
Držaću ih čvrsto, koliko bude trebalo.

Psssst, ništa ne brini, tu sam...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav  Makljenović