Stajala si nesigurno
Na četiri vrlo tanke noge
Glave pomalo oborene
Sa pogledom u moje patike
Pas sa očima tužnog konja
Riđe dlake i mršavog, drhtavog tela
Prišla si stidljivo, vrteći repom
Podigla pogled na trenutak
Kao da želiš nešto reći
Da li ćeš ti negde da me odvedeš
Treba li da pitam mamu
Mogu li da se pozdravim sa braćom
To su ova dvojica, šćućurena u ćošku
Hoćeš li biti dobar prema meni
Malo me je strah
Uzmi me u krilo
Da, tako je bolje
Oprosti što drhtim
Proći će
Ti si sigurno dobar
Znam, osećam to
Ipak me je strah
Gleda me mama
Eno ga i tata
Laju i gunđaju
Ti si sigurno dobar
Zagrli me jako
Plašim se mnogo
Bez obzira što si ti
Izgleda dobar čovek
Da, da, pomazi me
Počeši me po glavi
To me malo smiruje
Znam da me vodiš
U neku tvoju kućicu
I da ćeš biti dobar prema meni
Ali me je strah i drhtim
Zato me jako, jako zagrli
I ne brini
Proći će to...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар