Gromglasna tama se odmotava
Noć se penje po drveću
Dok ptice uporno ćute
Dolazeći san gleda svoja posla
Raste mi sova u očima
Nijemo ponavljam neki refren
I pratim sjene na zidu
Tišina života odzvanja u glavi
Ukletost davi zdrav razum
Svi trikovi su raskrinkani
Sva vrata do raja su zaključana
Vrijeme je za polazak
Skidam povodac sa misli
Napuštam to varljivo utočište
I ulazim u krug
U kome duhovi živo plešu
Praveći lelujave tonove
Bezglasnog vriska
Privlače se tiho gangsteri mraka
Ispeglanih lica
I mrtvih očiju
Mogu ja ovo
Mada hramljem nažuljanim mozgom
Komadam svoj um gomilom žileta
Gledajući srce kako duboko tone
Rasipajući bespomoćnu tugu
Kao kolutove dima iz zamotane cigarete
Kroz koju izbija jauk
Zanijemelih miliona...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар