Polomljene ograde

Bio je oblačan, prazan i ružan dan

Duboko razočarenje je skakutalo u stomaku

Pobeći negde, od sebe do sebe

Grabiti nogama to malo života

Osetiti kretanje, daleko od ljudi

Umoran, zasićen, zgažen

Putujem virtuelnom rutom

Bez stajanja nevidljivog voza

Kroz tmurno vreme

Kroz penaste magle

Sve bliže planinama

Sve dalje od zidova

Preko polomljenih ograda

Kroz otvoren prozor udara vetar

Cepajući jedan oblak u krpe

Nos naslućuje miris šume

Negde visoko, na praznom peronu

Strpljivo čeka radost

Vrhovi se pomaljaju 

Svesni plavog neba iznad sebe

Plavičaste senke otkrivaju

Kristalne ostatke  prastarog snega

Već sam tu, stigao u proleće 

Hodam podignute glave i ramena

Pogled ide visoko

Penjem se ka nekom vrhu 

Znajući da je ispod njega sve beznačajno

Bliži se veče i donosi tišinu

Koračam bez cilja

Ne čuju se koraci

Nikakav zvuk

Samo postojim 

Bez susreta

Bez rastanka

Bez pogleda na potiljku...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović