Ne bih te...

Potopljenu u noć te ne bih biro,

Ne bih te dotako po koži, cijelu.

Ne bih te nikako, svuda po tijelu,

Tako snenu, ne bih te grlio, diro.

Izranjaš dugo  iz plavih dubina,

Nebo mi govori da ljepota stiže.

Da takvoj nikada nisam prišao bliže,

Da sa tobom izranja i začuđena  sudbina!

Kad se predstaviš zori, ona zarudi,

Kad  dodirneš jutro svilenim prstima.

Odmah mi jeza prođe u bolnim  krstima,

Kad se predstaviš zori, malo blesava budi...

Potopljenu u noć te ne bih biro,

Plašim se da bi prestalo srce da kuca.

Plašim se da bi vena u glavi da puca,

Plašim se ,zato te snenu ne bih grlio, diro.

Hajde, predstavi se zori..

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenovic