Nataša

Osmehom uvek otvara šalter,
Potpuno svoja, a malo i naša.
Zbog njenog koraka, otpada malter,
Jedinstvena je i obična, Nataša.

Rođena na dan kad Bog se javi,
Spremna da odmah negde krene.

Da taj nestašni čuperak plavi,

Bar levom uhu ne pravi sene.

Stalno se čudi svetu oko sebe,
Često njen korak nagazi smeće.
Zbog toga je u grlu pomalo grebe,
Dok u smeću pronalazi i cveće.

Tad se uozbilji, iz oka joj sevne čudo,
Pogledom dopre skroz, tamo daleko,
Pod navalom sreće, oseća se ludo,
Jer tamo daleko i nju voli neko.

Oko nje su mnogi, a ko da shvati,
Koliko ljubavi može da pruži.
Na licu joj osmeh i kada pati,
Kao da svetlost se javlja i kruži.

Na licu joj osmeh i kada pati...

Dopisnik iz Džepova Snova :
Branislav Makljenović

                                              

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović