Ne idem odavde

Pred vratima pravde,

Sjede neki bitni ljudi.

Porijeklom su odavde,

Nikog to i ne čudi.

Došli su da svima sude,

Jer jedino to znaju.

Kako će kome da bude,

Na početku i na kraju.

Neka bude pravde,

Čuje se nečiji glas.

Neka bude pravde,

Nek se ne povija  ko klas.

Ozbiljni ljudi finog odjela,

Gledaju nas ozbiljnim okom.

Dok govor njihovog tijela,

I površnu ranu, čini dubokom.

Neka bude pravde,

Vapi gomila u stroju.

Neka bude pravde,

Vuk sit i ovce na broju.

Pred vratima i dalje,

Sjede ljudi vrlo bahati.

Uzeti više, a dati manje,

Može li iko išta da shvati.

Neka bude pravde,

Makar u maloj čaši.

Ne idem odavde,

Mada me to i plaši.

Neka bude pravde...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović