Kako to misliš da ti priđem
Kad si prgava ko revolucija
Kako do usne da ti siđem
Zubima oštrim, ovaj vuk i ja
Kako da dođeš mi na ruku
Kako da popneš se na rame
Kako, kad me na dno vuku
Tvoja ruka me traži, zna me
Volio bih još šetati po tebi
Ovom rukom nežno čistom
Volio bih i tu tvoju, na sebi
Makar me izgrebala istom
Tvoja ruka se spušta i prepliće
Sa mojim, raširenim prstima
Ti si na meni, kao iz vode biće
Ti si na meni kao bol u krstima
Moja ruka putuje niz kosu
Ponekad zaluta i do grudi
Đavo je Bogu noćas u prkosu
Noćas me zagrli! Moja budi
Ako nećeš, imam ja i nebo
Ono me grli, kad ga gledam
U tebi je noćas oblak ozebo
Šalim se! Nikome te ne dam...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар