Duga i studena ćutanja,
Šište iz tamnih dubina.
Vreme beskrajno.
Jedva vidljivi pokreti.
Ne vidimo se,
Ne čujemo se.
Sve je zastalo.
U vazduhu lebdi zamrlost.
Rastavljamo reči od reči.
Pitanja se šalju preko rovova.
Niko tišinu ne remeti.
Doživotno je ćutanje,
Iskidani slogovi se gube,
Propadaju nepovratno u ambis...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар