Dodir bez dodira

Nosila je dugu kosu
Bila je veoma mlada

Znala je da ćuti
Dok sanja vlažne snove

Savršeno se spuštala u sebe
Kad god joj je to trebalo

Rečima je brisala vlagu sa prozora
Držeći čelo na hladnom staklu

Umela je da sedi kao kraljica
Onako, uspravnih leđa i glave
A glava, lepa i mirišljava
Kao tek ubrano, sazrelo grožđe

I mrak joj je stidljivo prilazio
Bojeći se tog svetla iz očiju
Odraza tvrde i usečene sadašnjosti

Jedino je mesec silazio bez bojazni
Jasan i jednostavan u nastupu
Ne želeći da propusti ni tren
Protezanja  njene krhke figure

Njenog razdeljka sa strane
Neobično počešljane frizure
Koja te začas dovede u škripac
I zaustavi ti ruke u pokretu

Ukoči ti prste pred željom
Da je dodirneš bez dodira

Da je spakuješ u pletenu korpu
Punu jabuka i odneseš negde
Gde mirisi rastu ispod uha

Ispod mekane ušne resice
Naježene sitnim svetlim dlačicama
Kao nekim paperjem koje ume da govori

Koje zna i vetar da  prenese u visinu
I dostojanstveno odbrani svoju moć
Da osmehom zaprepasti i tvorca

Nosila je dugu kosu
I bila je veoma mlada... 

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Ljeto

Ljeto već vreba iza ugla,

Prosipa mirise po nosu.

Pokriva i ono malo rugla,

Kojim je zima obojila kosu.

Prikralo se polako, ko mačak,

Ukrotilo jedan nervozni buk.

Dok stražu drži zlatni maslačak,

Uskočilo je kroz prozor kao hajduk.

Iz kratke bitke odstupa proljeće,

Predaje nabujalu teritoriju.

Ljeto ga više goniti neće,

Jer, evo i trešnje upravo zriju.

Osjećam i mirise sa juga, mora,

Za noge me vuče dugački čempres.

Čujem talase iza sedam gora,

Trčeći, brzo oblačim plavi dres.

Putevi se otvaraju na sve strane,

Hoću u svaki da kročim i lutam.

Zimom su zaleđeni oni što brane,

Da ljeto nogama i očima gutam.

Načuljio sam uši da upiju sav zvuk,

Kakve se to ptice čuju tamo?

Samo se plašim da ne nastane muk,

Da tišina ne dotrči ovamo!

Zrikavac otvara koncertnu sezonu,

Mrav uporno juri, nešto stalno radi.

Ulazim u nevidljivu i opasnu zonu,

Po meni ljeto neko duboko sadi.

Pored puta nešto šišti, kao da prijeti,

Raspukle boje pokazuje prgavi poskok.

I on voli da se pokazuje u prolazu, ljeti,

Evo nas zajedno, pijemo sunčevi sok.

Hoću ljeto nogama i očima da gutam...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović