Kako da ti priđem, a da ne znaš
Kako da doprem do tog ludila
Vrhovi prstiju ti dodiruju sijenku
Pod nekim vrhovima se budiš
Kako da ti dođem od uha do oka
Hajde, pogledaj u taj prosuti sjaj
Vidiš li me ili sam zakopan duboko
Vulkan ti curi iz usijane glave
Opet sam na putu. Samo se osvrni
Život je upotrebio jake pesnice
Bjesomučni udarci u isto mjesto.
Duboke rane krpim asfaltom
Ne bih ja da te dotaknem
Ne bih ništa da ti činim
Možda samo da te pogledam
Dok nestaješ iza prvog okreta glave
Vidiš li da od mene otpadaju komadi
I da sve se po rubovima odšiva
Ćutim kao zaliven, bez kapi pljuvačke
Da li i ovu noć zajahah bez uzde...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар