Udarac praznine
Odbacio me daleko
Krajnje granice
Crtaju putanju
Nebeske linije
Izbledele od
Suvišne upotrebe
Navikneš se na sve
Na bezlično i sivo
Na kante za đubre
Umesto ošišanih glava
Sprženih plamenom
Nekih davnih želja
Njušim vonj
Nadolazećeg dana
U kojem pluta logika
Kao mrtva riba
Na površini
Otrovane reke
Vidim blistavo lice
Jarko osvetljene ulice
Na uglu stoji
Ogoljena ličnost
Hrabro briše tragove
Drhtave neurotičnosti
Zamrla tišina
Klizi niz kičmu
Pojam o vremenu
Gubi se u očima
Beskraj je pokriven
Izmaglicom uspomena
Bledo kolebanje
Ispod maske sećanja
Neko je zalutao
U neprozirnu tamu zaborava...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар