Slušam te kako dišeš,
Tiho, polako, vrlo duboko.
Novu stranicu grudima pišeš,
Prvi redovi su gore, visoko.
Volim taj ritam, poluotvorene usne,
Vazduh srčeš, kao da nema više.
Prikradam ti se u nemirne sne,
Na prstima, lagano, ne mogu tiše.
Na pauzi ti ulazim u snove,
Kad su na granici sa javom.
Provučem se kroz otvore nove,
I tamo se razbaškarim glavom.
Ubrzo se pluća zagrle, stope,
I oba srca postaju jedno.
Ubrzo i ti se u mene pope,
Tada sve postaje svejedno.
Slušam te kako dišeš...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар