Jeka

Još  odzvanja  glavom i širi se jeka,

Od kako si zabola  u  svemir  vrisak!

Znao sam da ti je jagodica vrlo meka,

Kad sam ostavljao usnama  otisak.

Evo se brzo  protežem  po  planeti,

Ruke su mi čiste, dok te dodirujem.

Čak i ako leptir na  dlan mi sleti,

Ja neću, ja...ne mogu da mirujem.

Šta je to, što je otpalo od ludila?

Šta  je to što se kreće kao oblak?

Ja  sam san iz kojeg  si se probudila.

Ja  sam  zmija koja  je  skinula svlak.

Moje vrijeme je prošlo,prolazi i tvoje.

Ali,da li to nekome nešto i znači!?

Moje, a i tvoje  su oči,  plave  boje,

U tvojoj ruci ,stisak moje sve je jači.

Danas sam nestao,nigdje  me nema,

Negdje sam bačen, u ćošak prostrt.

Osjećam kako je vasiona  nijema,

Dok mi kosti lome… malo sam krt.

Ruke su mi čiste, dok te dodirujem...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović