Zovem te

Zovem  te, ovog časa,evo sada,

Zar ne čuješ kako vazduh para glas?

Ti si mi  još  ostala jedina nada,

Zovem te,lajem  kao preplašen pas.

Ne odazivaš se, nigdje te nema!

Ništa ne vidiš i još manje čuješ.

U meni olujno ljeto se sprema,

Gvožđe je usijano,čeka da ga kuješ.

Ako ipak do tebe dopre neki zvuk,

Niz  zidove snova  počne kapati.

Čućeš ga kao gromoglasni  muk,

Šapat će noćas uho da ti napati.

Gvožđe je usijano...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović