Gasi se noć

Iz nekog crnog, besmislenog mraka,
Krhka želja već potokom klokoće.
Čvrst zagrljaj je jake svijetlosti traka,
Grebe, kida, lomi i sve odmah hoće.

Ko se to otima, a jutro ga zove,
Da zauzme mjesto u prvom redu.
Da pogleda kraj predstave ove,
Dok brkovi tišine kao mačka mu predu.

Šta radiš ti tamo, u džepu noći,
Misliš da ne vidim sav tvoj strah.
U trenu kad spreman sam ti doći,
I sve svoje čvrsto prosuti u prah.

Šta radiš ti tamo…

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović

Zovem te

Zovem  te, ovog časa,evo sada,

Zar ne čuješ kako vazduh para glas?

Ti si mi  još  ostala jedina nada,

Zovem te,lajem  kao preplašen pas.

Ne odazivaš se, nigdje te nema!

Ništa ne vidiš i još manje čuješ.

U meni olujno ljeto se sprema,

Gvožđe je usijano,čeka da ga kuješ.

Ako ipak do tebe dopre neki zvuk,

Niz  zidove snova  počne kapati.

Čućeš ga kao gromoglasni  muk,

Šapat će noćas uho da ti napati.

Gvožđe je usijano...

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović