Ništa dok ne zapjeva vuk,
Pa se od pjesme zamrzne led.
Pa se vjetar razgalami uz huk,
Ništa dok ne pocrveni i blijed.
Neko na oslikan prozor kuca,
Neko traži malo topline uz peć?
Možda od mraza drvo puca,
Možda nas zima zagrlila već?
Otvori srce kao prozor, širom,
Pusti nek se neko grije u njemu.
Onda ga pusti nek ode s mirom,
Pogledom potraži trag u svemu.
Ako tad ne bude nikakvog traga,
Zatvori prozor, da ne izađe duh.
Srce će kucati zbog velikog blaga,
Ako ne zatvoriš ti, zalupiće propuh.
Otvori srce kao prozor...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар