Prečica

Već od podneva osećam kako me nešto čupa,vuče,cima.

Otimam se brzim hodom. Jurim ulicama kao da hoću što pre tabane izlizati.

Ne vredi! Kao da mi neko za vratom diše. Okrećem se naglo, kao da sam nešto ugledao.

Ništa, osim još stotine užurbanih ljudi. Nastavljam preko Terazija ka Slaviji, zaobilazeći jednog goluba.

Mene zaobiđe jedan par očiju. Tek penjući se Beogradskom ulicom shvatih.

Petak ima dil sa subotom!

Sabije nas u grupe, kolone, reke unezverenih likova i gura ubrzano prema suboti, brišući svoje, od muke oznojeno  popodne.

-Izvinite! Za subotu, desno?

-Ne, ne! Tamo je nedelja. Idite samo pravo. Kad vidite da se jutro malo nasmešilo, to je ona.

-Hvala vam puno! Vi ste nešto ozbiljni? Joj, pa poznati ste mi! Vi ste…?

-Da. Ja sam ponedeljak.

-Jasno! Izvinite žurim. Do viđenja.

Baš moradoh sresti taj ponedeljak! E sad ću navući namerno osmeh oko glave, pa valjda naletim na tu,nasmešenu, subotu.

U Njegoševoj za malo da se sudarim sa jednim plavim šiškama.

-Izvinite! Jel ima neka prečica za nedelju?

-Ne znam, gospođo! Sad sam sreo ponedeljak.

 Evo ga iza mojih leđa.

 Pitajte njega...   

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

I like this mondey

Ponedeljak se izložio suncu zlatnom,

Ljeto  to zna lijepo da  spoji.

Osmjeh  njiše  Fukoovo klatno,

Na usnama se i par pčela roji.

Ovakav dan je privilegija!

Ne dopusti da tek tako ode.

Sunce  ga napada  sa nekoliko legija,

Predaj se, nek i tebe pohode.

Zelena sjena nestaje ispod tuja,

Dan pokušava da padne ti u krilo.

Misao u glavi neprestano  buja,

Koliko glava na ramenu je bilo!?

Želiš li  da se sjećaš ovog dana,

Samo ga obgrli rukama i ćuti.

Osjeti kako ti zarasta na duši rana,

Kako nestaju svi mračni i ljuti.

Volim ovaj ponedeljak...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenovic

Ponedeljak i ranisan

 





































Prođe i taj vikend pun praznih očekivanja. 

Ništa se značajno nije desilo. Da, zaboravih. Đoković je izgubio u finalu Rima. U obližnjem marketu akcijska ponuda: zelena salata za fantastičnih 29.99 din. Kupih jednu, da malo pasem.

Ponedeljak se nešto uparadio! Čist, prozračan i hladan. Kao da je krenuo na neku ceremoniju.
Možda bude  polaganje kakvog kamena temeljca danas. Valja dočekati zvanice. 
I sam nosim u rancu koji metar crvene vrpce. Zatrebace nekome da to malo presječe. Valja se...

Prva kafa. Druga kafa. Pa dobro, samo neka radno počne. Treća? Ne! Nešto me žgaravica grize. Mora da je od one salate.

Uostalom, vrijeme je za doručak. Pristojna pauza od pola sata. Ako je burek mastan, ni 45 minuta nije puno!
Bože, zašto se uvijek iz nedelje probudim u ponedeljak!?

Daj rabu božijem da jednom bar, iz nedeljne pidžame uskoči u elegantno, radno odjelo veselog petka.
Petak! Ma možeš me gaziti petkom! Možeš mi psovati svašta. Možeš me ribati verbalno i bukvalno.
Petkom popodne izađem iz firme i samo nestanem...

Halo! Donesite mi, molim vas, one ugovore od petka i jedan ranisan. 

Dopisnik iz krmeljivog ponedeljka:
Branislav  Makljenović