Ponedeljak i ranisan

 





































Prođe i taj vikend pun praznih očekivanja. 

Ništa se značajno nije desilo. Da, zaboravih. Đoković je izgubio u finalu Rima. U obližnjem marketu akcijska ponuda: zelena salata za fantastičnih 29.99 din. Kupih jednu, da malo pasem.

Ponedeljak se nešto uparadio! Čist, prozračan i hladan. Kao da je krenuo na neku ceremoniju.
Možda bude  polaganje kakvog kamena temeljca danas. Valja dočekati zvanice. 
I sam nosim u rancu koji metar crvene vrpce. Zatrebace nekome da to malo presječe. Valja se...

Prva kafa. Druga kafa. Pa dobro, samo neka radno počne. Treća? Ne! Nešto me žgaravica grize. Mora da je od one salate.

Uostalom, vrijeme je za doručak. Pristojna pauza od pola sata. Ako je burek mastan, ni 45 minuta nije puno!
Bože, zašto se uvijek iz nedelje probudim u ponedeljak!?

Daj rabu božijem da jednom bar, iz nedeljne pidžame uskoči u elegantno, radno odjelo veselog petka.
Petak! Ma možeš me gaziti petkom! Možeš mi psovati svašta. Možeš me ribati verbalno i bukvalno.
Petkom popodne izađem iz firme i samo nestanem...

Halo! Donesite mi, molim vas, one ugovore od petka i jedan ranisan. 

Dopisnik iz krmeljivog ponedeljka:
Branislav  Makljenović