Noć je potpuno obložila sobu broj 3. Tri žene spavaju brzo.
Jak i čudan zvuk odjeknu pred vratima.
-Anđo, jel čuješ!?
-Čujem! Šta je to?
-Otkud znam! Nešto tresnu!
-Miro!?
-Spava. Blago njoj.
-Šta bi moglo biti?
-Eno ga opet! Čuješ?
-Uf, da!
-Da nije Kentaur!?
-Kakav bre, Kentaur!?
-Znaš, onaj...
-Ako je on, ti si najbliža vratima...
-Uđe li, mene neće videti od vrata. Eto ga pravo na tebe!
-Daj, bre, Viki! Šta pričaš!?
-Majke mi. Pogledaj prema vratima.
-Kako da gledam kad je mrak!?
-Pa upali svetlo.
-Bože, svašta! Odoh zaključati vrata!
-Hajde...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Jak i čudan zvuk odjeknu pred vratima.
-Anđo, jel čuješ!?
-Čujem! Šta je to?
-Otkud znam! Nešto tresnu!
-Miro!?
-Spava. Blago njoj.
-Šta bi moglo biti?
-Eno ga opet! Čuješ?
-Uf, da!
-Da nije Kentaur!?
-Kakav bre, Kentaur!?
-Znaš, onaj...
-Ako je on, ti si najbliža vratima...
-Uđe li, mene neće videti od vrata. Eto ga pravo na tebe!
-Daj, bre, Viki! Šta pričaš!?
-Majke mi. Pogledaj prema vratima.
-Kako da gledam kad je mrak!?
-Pa upali svetlo.
-Bože, svašta! Odoh zaključati vrata!
-Hajde...
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар