Ponekad

Nekad mi  ponestane snage,

Pa kažem oštre, grube riječi.

Nekad sam na drugom tasu vage,

Ponekad  sve u meni  ječi.

Nekad  sam gnjida, sebični  mrgud,

Planeta se oko mene ne vrti.

Nekad me sve udari u grud,

I pokaže kako smo nejaki, krti.

Nekad, kad ustanem i  vrisnem,

I opsujem svašta u ogledalo,

Tada se sklupčam, stisnem,

Da ne bi me još, sve ujedalo.

Nekad, nemam za sebe lijepu riječ,

Nego, onako, opalim  u glavu metak.

Pa onda upadnem u tek napravljen kreč,

Taj pad bude, kao skok. Početak.

Nekad, kad  pojavim se grub,

U ogledalu su svi moji grijesi.

Nekad sam stigao do kraja, na rub,

Nekad  Gospode, da li  u  meni  jesi?

Ponekad stvarno nemam snage...

Dopuisnik iz Džepova Snova:

Branislav  Makljenović