Nekad mi ponestane snage,
Pa kažem oštre,
grube riječi.
Nekad sam na
drugom tasu vage,
Ponekad sve u meni ječi.
Nekad sam gnjida, sebični mrgud,
Planeta se oko
mene ne vrti.
Nekad me sve
udari u grud,
I pokaže kako smo
nejaki, krti.
Nekad, kad ustanem
i vrisnem,
I opsujem svašta
u ogledalo,
Tada se sklupčam,
stisnem,
Da ne bi me još,
sve ujedalo.
Nekad, nemam za
sebe lijepu riječ,
Nego, onako,
opalim u glavu metak.
Pa onda upadnem u
tek napravljen kreč,
Taj pad bude, kao
skok. Početak.
Nekad, kad pojavim se grub,
U ogledalu su svi
moji grijesi.
Nekad sam stigao
do kraja, na rub,
Nekad Gospode, da li u
meni jesi?
Ponekad stvarno
nemam snage...
Dopuisnik iz
Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар