Jesen

Privlači se jesen, polako, ko mačak,

Već pomalo žutom farba san.

I tebe je dodirnula, kao maslačak,

Dok noć se kotrljala u novi dan.

Čak i to tvoje plavo ide uz zeleno,

Paleta je spremna da se daje.

Nikad nisi ni postojala, moja Leno,

A spektar boja u očima ti traje.

Ulice se čiste dok po njima hodaš,

Prostiru se pod tvoj izvijeni gležanj.

Njima ćeš noćas potpuno da se podaš,

Dan izviruje preko rijeke, prozirno nježan.

Prođi i zgazi nogom taj sivi beton,

Znam da voliš ulicu nazvati plavom.

Za prolaz u početnu stanicu, uzmi žeton,

Idi u zimu i …ne osvrći se glavom!

Voliš li hodati plavom ulicom?

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović