Plava staništa

Skoro da je izbilo sedam,

Krmeljam tu riječ, kao apostrof.

Suženim  zjenicama  sada te gledam,

Sve mi je jutros -fuck off!

Opet gledam na sat,pet do deset,

Vidim  da se dan, prokleto  rađa.

Sebe  sam bacio u globalni  reset,

A i ti, kao da postaješ mlađa!?

Već  je podne! Vau! Šiba grijeh!

Čuje se samo  gvožđa  grom!

Spremno  je  ugrijan  kovački  mijeh,

Sve je  spremno  za još jedan  slom.

Brzo se bacih između  dana i noći,

Između  njih  kao da ne bi ništa.

Brzo, između  njih  sam htio proći,

Između  njih su plava staništa.

Sve  mi  je jutros  -fuck off!

Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenović