Šta ako ne moraš sve znati,
I nije sve tako
bitno, važno.
Ne moraš uopšte
lovorike brati,
I ne moraš se
predstavljati lažno.
Šta ako cijeli svijet je na dlanu,
I možeš da ga zgrabiš u mahu.
Ne moraš puštati ni suzu slanu,
Nikako ne moraš sve u jednom dahu.
Šta ako staneš pored rijeke,
A ispod vode pastrmka pliva.
Ne moraš imati
misli prijeke,
Pusti nek pogled
se u nju sliva.
Šta ako nešto ti
postane sveto,
Ne moraš puno misliti na to.
Samo pusti da rodi
se ljeto,
Brzo će iz
srca nestati blato.
Samo pusti...
Dopisnik iz
Džepova Snova:
Branislav Makljenović
Нема коментара:
Постави коментар