Sve se skupilo
U šaku bezvrednih želja
U jednu tananu nit
Prvoklasnog propadanja
Moglo je to puno bolje
Ali, koga je briga
Dok se sunce bori
Sa ledenim crnim rupama
Sam na ledini
Na ivici tame
Tamo gde nema nikoga
Da me prepozna
Nema nikoga da zna
Odakle sam došao
I šta mi je cilj
Ne vredi se savijati
Vetar zna kako
Zaobići usijanu glavu
Moglo je biti bolje
Ali prosto nije
Pa neka sve teče
U jedno usko korito
Usplahirene reke
Koja će pojesti
Uzdignute litice
Umišljenog klanca
Koga je briga...
Branislav Makljenović
