Sjeta

Nešto mi misao razvlači

Nešto tiho, kao da je sjeta

Kao da mi sa jutra noć svlači

Kao da sam na kraju svijeta

Sjećam se dana kada nisi hodala

Već kroz ljetni vazduh plovila

Sjećam se kako si se suncu podala

I moje halapljive poglede lovila

Još pamtim kako si me okom okrznula

Lijeno podigla tu beskrajnu obrvu

Ledom me ispod trepavica smznula

I poslednje misli smestila u prvu.

Ne sjećam se dlana po dlanu

Ni ruke koja grli vrat pa rame

Ne sjećam se kakva to vatra planu

Ni riječi što su na zgarištu same...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Medo

 

Pola pet. Đina je budna. Grebe po vratima. 

-Đina, dobro je! Spavamo još malo.

Petnaest do pet. Đina grebe.

-Đina, dosta! Spavamo!

Pet sati. Medo laje. Komšinica ide na posao. Medo laje. Đina grebe.

Ustajem. Otvaram vrata. Đina istrčava. Idem u toalet. Vraćam se u krevet. Zaspao kratko.

Meda laje besomučno. Neizdrž za uši. Ustajem. Izađem. Medo se provukao i zaglavio ispod ograde. Oslobađam ga i prebacujem preko. Težak. Udebljao se.

Vraćam se i odlazim pod  tuš. Hladna voda rasanjuje. Ok. Nameštam krevet. Provirim napolje. Ne verujem! Meda je opet prešao ispod ograde. Ne laje. Leži i gleda me. Skinem ogrlicu i pustim ga. Odskakutao je prema Đini. Ona ga gleda nezainteresovano. Pravi se nevešta.

Meda protrčao dvorištem. Obišao parohiju. Nešto kasnije videh ga ispred kapije. Leži i čeka. Otvaram. Prebacujem ga. Gleda me nemo. Odlazi u svoju kućicu. Već je jako vruće. 

Đina grebe. Hoće da uđe. Vreme je za doručak. Granule i narezak. 

Kuvam kafu.  Počeo je dan...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Samo da ti kažem

Samo da ti kažem

Nema me

Nestao sam

Negde duboko zakopan

I ne pomišljam

Da se pronađem

Odkopam

Propuštam kroz prste

Gomilu peska

Rasipam ga oholo

Uobraženo mislim

Da mu nema kraja

Kao što vetar

Večito plovi

Kroz kanjone

Vekovima zidanih 

Uspomena

Usporio sam

Ovaj dan

Da bi mogao

Usporeno sanjati

I hodati nekim

Mestima

Kroz koje si

Odavno prošla

Ostavila trag

Neke poznate pesme

Nešto što se ne peva

Nego vrišti

Dok glas ne pukne

Samo da ti kažem

Usporio sam 

Ovaj dan

Da stigneš stopalom

Zgaziti moje šake

Ove zgrčene prste

Dok prebiraju 

Po ukletom klaviru

Zaboravio sam

Koji broj obuće nosiš

Ali se dobro sećam

Kako ludo boli

Kada posle ruke

Zgaziš i srce

Taj organ prepun 

Krvi i poverenja

Nema me

Nestao sam

Negde duboko

Zakopan...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Nebeske uvale

Prosut po zemlji

Kao šareni pesak

Ugažen tragovima vremena

Iz kojeg je ponikao

Skroman žbun lavande

Voda se igra 

Sa kožom stopala

Noge vuku

Teret vekova

Poraz crpi sjaj

Oči su suve

Čarolija života 

Steže obruč

Ličnost je 

Izbrisana gumicom

Hladnoća obuzima

Čak i zvezde

Neuredno prosute

Po nebeskim uvalama

Prodoran glas 

Seče kao nož

Lice je nestalo

U dubokim očnim dupljama

Mlazevi svetlosti

Pišu neke reči

Tupe od 

Komplikovanog življenja

Neka pustoš

Klizi niz zid

Hvatajući čvrstim stiskom

Uzvišenu sujetu...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Sami smo

Sami smo

Ispod jednog pogleda

Što sija

Sami i dovoljni

Pomalo ukleti

U svetu ludaka

Pomalo ludi

Neka smo

I ova noć se šepuri

Kao advokat

Pred punom sudnicom

Prija nam 

I taj osećaj

Zabodene strele

U suvom grlu

Kad hoćeš nešto reći

Ali reče ne dolaze

Sami smo

Na polici života

Prekriveni prašinom

Prijatnog zaborava...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Zakačiću ti osmeh

 

Neću se vraćati tebi

Okrenuo sam ti leđa

Samo bih malo ka sebi

U ogledalu je slika bleđa

 

Ako sam jezikom grub

Misli su mi mekane, blage

Vezani žicom, kao za stub

Pod maglom jutarnje vlage

 

Neću se vraćati uvek  isti

Šta će ti još jedan vrag

Neću ti prljati ni dan čisti

Niti psovku vezati za prag

 

Zakačiću ti osmeh na rame

Onaj koji si ti dala meni

Dok reči odzvanjaju same

Skriven u sopstvenoj sjeni-

 

Zakačiću ti osmeh...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Predozirani vremenom

Udarac praznine

Odbacio me daleko

Krajnje granice

Crtaju putanju

Nebeske linije

Izbledele od

Suvišne upotrebe

Navikneš se na sve

Na bezlično i sivo

Na kante za đubre

Umesto ošišanih glava

Sprženih plamenom

Nekih davnih želja

Njušim vonj

Nadolazećeg dana

U kojem pluta logika

Kao mrtva riba

Na površini 

Otrovane reke

Vidim blistavo lice

Jarko osvetljene ulice

Na uglu stoji 

Ogoljena ličnost

Hrabro briše tragove

Drhtave neurotičnosti

Zamrla tišina

Klizi niz kičmu

Pojam o vremenu

Gubi se u očima

Beskraj je pokriven

Izmaglicom uspomena

Bledo kolebanje

Ispod maske sećanja

Neko je zalutao

U neprozirnu tamu zaborava...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Košulja mraka

Kasno je

Noć mi pritiska leđa

Hladan zrak

Smiruje misli

Svetlucaju kazaljke

Na stolnom satu

Sedim pored sebe

Ne osvrćem se

I iza leđa sam

Noć tvrdoglavo

Vuče tminu

U susret svitanju

Koje ne preza

Da ubaci u borbu

Sva raspoloživa svetla

Košulja mraka

Ostaje bez rukava

Pucaju i dugmad

Tamna zavesa je skinuta

Golub pismonoša

Kreće na put...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Kamena nizbrdica

Beskrajni govori

Izmišljene priče

Duboka sjajna forma

Budalastih likova

Genijalno ludilo

Grubog sagovornika

Rasadnik dosade

Potpuni gnjavator

Vulgarna doza čoveka

Skupocena jeza

Niz kičmu

Sablasna pojava

Lošeg popodneva

Podbulo lice

Poznate crte

Tihi plač u mraku

Obrisane suze

Sa belog obraza

Ulica proštepana svetlima

Zalazak sunca

Preko kovrdžavih planina

Zrikavci pevaju

Nepristojne pesme

Dan se sakrio

U široke rukave

Jedne iznošene

Ludačke košulje

Noć se spušta lagano

Kamenom nizbrdicom

Nažuljane misli

Naglo skočiše

Kroz poluotvoren prozor

Besmislica razdvaja

Skupljene obrve

Ispod očnih kapaka

Vuče se mesečina...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Pristojni ljudi

Pristojni ljudi 

Ćutljivi i hladni

Novi susreti i

Želja za životom

Opaka dosada i

Pokvarenost sveta

Prezir i greh do

Lake pobede

Podgrejana radoznalost i

Prokletstvo dokolice

Zavodljivost tihe večeri

I izgubljena svetla

Slučajne obmane i

Sever na kompasu

Mrazevi na beloj zemlji

I zaborav u osmehu

Utišano jutro i

Magla zakačena o drveće

Zatvorene oči 

Pod senkom obrva

Težak i zamoran san

I lice bledo od straha

Dugački hodnici 

Bez najave izlaza

Početak i kraj dok

Lavirint kezi zube

A tuga daje sebi

Večiti pomen

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Tragovi zuba

Ispijena lica

Brišu prašinu

Sa jeftinih izloga

Gomila gazi

Ugaženi asfalt

Spuštenih noseva

Sa večitim uzdahom

U potrazi za pljuvačkom

Pljujući to malo života

Sve dok ne saznaju

Da dolazi vreme 

Potpune prolaznosti

Ko je kriv za tragove zuba

Na dršci revolvera

Strah od smrti

Smrdi iz cevi

Na stolu još tri metka

Uredno složena

Dok utrobu kida

Nadolazeće svitanje

I svetlost koju zabada

Direktno u slepočnice

Hirurški precizno

Ne nišaneći

Stavljam slane obloge

Na zaoštrene snove

Gledajući kamen spoticanja

Kako se kotrlja

Bačen ljutitom rukom

Prstima koji bride

Od predugog ustezanja

Nije to u redu

Ne, ne

Nije u redu

Voda za kafu vri

Metak je u cevi

Strah se lepi po zidu

Nije u redu...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Lica uzorana brigama

Miris prosečnosti

Dopire do hladnog

Dodira razočarenja

Likovi pod kapama

Brane se od sjaja

Tek rođenog dana

Pokrivajući telo kaputom

Punim tajnih odaja

Pogled uperen u vrhove

Pohabanih cipela

Govori reči

Nikad izgovorene

Uši navikle na buku

Osećaju se loše

Pod slojem prašnjave tišine

Notorne izbeglice

Iz realnosti

Serijski migranti 

Iz emotivnih kriza

Lica uzorana brigama

Duboke brazde

Mračnih misli

Potpuni nesklad

Između juče i sutra

Lomi se parazitska veza

Sa ovim nesnosnim danas...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Zašto stojiš sama

Glava mi je pod kapom

Nebo se igra bojama

Zašto stojiš sama

Dođi da vidiš 

Šta je to tama

I kuda ide ovaj  svet

Vidiš li put

Bez svetla

Uzmi me za ruku

Lakše ćemo proći

Neka kiša opere 

Tragove naših grešaka

Hajde

Požuri

Idemo

Vreme je

Svi su došli

Pokazuju zube

Ali, šta se to nas tiče

Hajde kreni 

Krupnim koracima

Poželi nešto

Budi skromna

Šapni mi na uvo

Da ti zamotam 

Ceo svet

Da ga poneseš

Da ga odneseš

Negde na sigurno

Negde na neko mesto

Neko tiho mesto

Gde nema

Ničeg osim

Jednog raštimanog klavira

I glasa kojim pozivaš

Ostatak sveta na predaju

Dođi da vidiš

Kako pliva mrak

Okrenut leđima

Dovoljan sam sebi

Nesvestan nas

Gust kao džem

Od šljiva ranjača

Dođi da vidiš

Dođi

Zašto stojiš sama...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Putevi mraka

Licem u lice

Laž na laž

Utopljena u uvredu

Mašem slamkom spasa

Dok jezik palaca

Preko otrovnih zuba

Nema imena u tom jeziku

Samo teški ljudi

U teška vremena

Stranci sami sebi

Crni u mraku

Krupni kao kiša

Na prozoru

Stojeći uza zid

Stružem leđima

Ostatke kreča sa tuge

Žalosna napetost

Se razliva do poda

Putevi mraka

Imaju jednu traku

Parče hleba je

Na ispitu grubosti

Vapaj za skloništem

Ispod dugačkog stola

Živi bespomoćna dosada

Žena u crnom

Prelazi ulicu

Ponoć se odlepila

Kao etiketa sa flaše

Dobro ohlađenog vina

Neka ptica je panično

Zamahnula nevidljivim krilima

Kazaljke su spale 

Iz razbijenog sata

Vidiš li ovaj svet

Besmislene tame

Crno je ponovo u modi

Pred gomilom je provalija

Histeričan smeh

Tone lagano u ponor...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović 

Još sam ti hteo reći

Još sam ti nešto hteo reći

Da mi grozno nedostaješ

Kako tu granicu tiho preći

Kako uzeti sve to što daješ

Još samo ovo da ti kažem

Mogu i na uho, ispod kose

Možda ću malo i da slažem

Prosipajući po vratu kapi rose

Još bih ti zubima tetovirao usnu

Tu mekanu, a zatvorenu školjku

Posećivao bih te ponovo u snu

I lečio tu neizlečivu boljku

Kad pomisliš da nema više

Ničeg što bih ti radio, dao

Još bih te brao, gljivu posle kiše

Makar i otrovan, na tebe pao

Još bih ti...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Mirno je veče

Nije bilo više vremena

Potrošeno je

Teško se navići

Ali ide nekako

Malo je ostalo

Zaključano u glavi

Pitanja

Odgovori

Ćutanja

Mršava lica

Izduženi obrazi

Borba sa senkom

Nastaviti put

Ili stati

Odustati

Smirena narav

Gura napred

U pravcu tmurnog

Bezimenog grada

U nekom izbledelom vremenu

Ka nekom sivom trgu

Sedim na stepeniku

Buljeći u nebo

Koje je rado 

Ispustilo mlaku kišu

Mirno je veče

Odraz u ogledalu

Slika samo jedno oko

Drugo je potrošeno...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Jezik iza zuba

To je bilo davno

Neka priča od juče

Kada je jesen 

Puštala mamce

Prskajući oči

Umirućim bojama

Ćutao sam

Sa obešenom slikom

Dok se zid

Pravio nevešt

Tiho se prikradao mrak

Osvajajući poslednji

Bunker svetlosti

Dan se povlačio 

Kratkih pantalona

Nepoznato uzbuđenje 

Lomi mi nedoumicu

Unezverena gomila misli

Bukti kao na lomači

Jak grč u grudima

Rasušen jezik

Iza zuba

Gluve reči odzvanjaju 

Ispod čekića

Noć se već uveliko

Gizdavo šepuri

Odbijam napade

Tupim oružjem

Svestan neminovnog poraza

Tik iza ponoći

Umorna ptica poleće...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Otkinula se soba

Sjene po zidu

Naviru kao gladan pauk

Oči uprte u jednu tačku

Vojska duhova nemo maršira

Soba se otkinula

Leti i ne sleće

Nebo se ne vidi

Oblaci krunišu hrabrost

Držim se čvrsto za kišobran

Dolazi vreme žestokih kiša

Nabujale reke kidišu

Nestaju svetovi

Briše se vreme

Sene su tu

Bez meseca

Bez sunca

Gladan pauk raste

Halapljivo jede snove

Soba se otkinula

Leti i vrišti

Pauk je gladan

Halapljivo me jede

Dok se čvrsto držim 

Za prokleti kišobran

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Ujed košave

Košava grize uši, naoštrenim zubima.

Tera te da se pogneš.

Da se pokloniš njenom veličanstvu.

I nije te nimalo sram.

Sagneš glavu i ideš svojim poslom.

Malo oči ovlaže i pocrvene.

Kao da ćeš, ne daj bože, zaplakati.

Ali ne!

Ti nikad ne plačeš.

Barem ne javno.

Možda ponekad među četiri zida.

Znaju zidovi.

Ko im još veruje.

Nego, košava će stati.

Ugasiti se.

Neki ljudi su i dalje pognuti.

Da nije neka bolest kičme?

Omekšala?

Okoštala?

Nije utvrđeno.

Nagađa se.

I oči su dole.

Spušten pogled.

Šta ćeš!

Izdržaće se nekako.

Reka ponizno ponire.

Izvor je na svetloj strani...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović

Duboko je

Gomila stakla

Na rukama krv

Udavljena usta

Nemo zovu

Potopljeni svet

Koliko još vekova

Koliko godina

Ili dana je ostalo

Da srce pukne

Koliko gnoja, Bože

Jezera bola rastu

Duboko je dole

Vuče za lakomost

Pohlepa diže talase

Orlovi vrište visoko

Znaš li ti

Da li je kraj

Ili je početak

Hvala ti što ne znaš

Tako je bolje

Videćemo se 

Između dva talasa...

Dopisnik iz Džepova Snova:

Branislav Makljenović